Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

б.-х . иеточник

на грчком језпку, која је до нас дошла у латинском пријеводу. По свом спољагањем саставу књига „Пастпр" дијели се на три дијела: 1) виђења 2) заповиједи и 3) подобија или приче. У ирвој књизи описана су четир виђења Јеремина. У првом су показани Јерми његови гријеси ; у другом су му дана наставлења за покајање и заповјеђено да се навјести, да ће наступити биједе за цркву ■ у трећем је показано зидање стуба црквенога; у четвртом се јавља звијерка, која је спремна да прозкдре цио град; — н анђео, који зауставља звијерку, а у разјашнењу је рсчено, да је звијерка слика невоља, које се стреме на цркву. А другој књизи су заповиједи, које је анђео предао Јерми: о страху Божијем, о милосрђу, покајању и др. У трећој књизи садржане су приче и по добија, којима Јерма разјашњује разне моралне истине. Први навод да се је Јерма здружио с вишим свијетом, кога је он удостојен био, бјеше његов гријех. При сусретају са иознатом му женом, коју је Јерма као сестру љубио, породила се у њему -- можда због недостатака његове жене, мисао: како би он био сретан, кад би имао жену с таквим лицем и понашањем! С таквим расположењем једном послије тога шетао се он, проелављајући створење Божије за Његову славу и красоту. Он заспи и дух га баци у дпвље пусто мјеето, гдје се он стаде кољенопреклопо молити п исповиједати своје гријехе. Одмах ее отвара небо, и Јерма угледа жену, коју је себи пожелио. Она га поздрави с неба и објави му, да је она узета на небо, да обличи његове гријехс. Бог се гњеви на њег' за то, што је згријешио против ње, — што је допустпо нечисту жељу нрема њој у срцу свом. „Моли се Богу, завршп она заисцијелење гријехова за се, за дом твој и за све свете." Небо се затвори, и у Јерми се пробуди сазнање његове властите кривице иред Богом: он се побоја за своје спасење, кад му се жеља његова прометнула у гријех. Пошто се то сазнање у њему пробудило, добија он прво виђење. Пред њнм стоји велики ето, застрт бијелом као снијег вуненом простирком, на њему сјеђаше старица у сјајној одјећи и с књигом у руци. Она запита Јерму, што је узрок н,егове невоље, п рече му, да је и нечнста мисао, каква је у

њему никла, грјешна у слугу Божијих, особито у таква проста и невина човјека, као што је он; но прави огнов гњева Божијег — ј ес У гријесн његове дјеце, коју је он распустио; али Господ је почео лијечити гријехе његова дома и номиловаће га заједно с његовом породицом, ако се покаје. Затим му старица иоче читати из књиге но Јерма не могашс од нрочнтанога ништа у памети задржатн — тако бјеше оно страшно, запамтио бјеше само последње ријечи, у којима се говорило о преображају цијеле природе и испуњењу обећања о изабранима, ако они сачувају заповиједи Божије. Четири младића (анђели) однесоше стол на нсток, а два мужа ионнјела онамо на својим раменима старицу : она је одилазила с осмјехом и рече му: „буди одважан". Сада Јерма сазнаде, у чему се састоји његова властита кривица а уједно је поглед његов од породичних околности узвишен до посматрања опште судбе свијета и цркве, но та удаљена впђења, дијелом страшна, дијелом радосна, била су му још тавна као што му и само виђење загонетно бјеше. Након године дана, у вријеме шетње размнш.ваше Јерма о првом ниђен.у и пренесе се духом на оно мјесто, као . и у ирошлој години. Пред њим се оиет јавља старица с књигом; опа га запита: може ли он нроповједатн оно што је напнсано у њој избраницима Божијима, и даде му књигу да ју препише. Он иету препише, а што бјеше у њој, неразумједе баш иишта, а уједно му невидљива рука одузе књигу. Прође 15 дана за вријеме којих је Јерма постио п молио се и буде му откривен смисао књиге. У њој је објављсна близина последњег суда и непходнос.т иокајања како ради Јерма и његове иородице тако и ради цијсле цркве. Овдје се спомиње о предстојећем гонењу цркве. Потоња Јерма добија у сну од красног младића разјашнење о старици, која му се јавила; то је црква Божија, ради које је створен свијет. Напосљетку јавља му се у његову дому еама старица, и похваливши га за то, што још није књиге предао пресвитерима, рече му: „кад свршиш све ријечи моје, тада ћеш их ти објавити избранима; у ту ћеш сврху наппсати двије књиге, те ћеш једну послати епископу Клнменту, а другу Гранти (по свој прилици — ђаконици) Клпмент ће ју послати у вањске градове, а Гранта ће поучавати удовице н сироте а ти ћеш ју прочитати у Риму заједно с пресвитерима, иредстојнпцима цркве." Тако је Јерма