Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Стр, 3

спада у дужност, па несумњиво се уздамо да, прнје свега, неће она, која је утврђена на светим канонпма и предањима, на која се устав богохраннме цркве ослања, и на дреиЈге њене правице, које су по отачаственим благостима свечано и званично потврђене, благоутробно од сада владајућег и многоштонаног владаоца и од свију славних му предшественика,— престати и као ТЗогу мила „борити се за вјеру једноч свецима подарену," те частољубиво продужакати своју ревност у сваком богољубивом дјелу „и чувати се — по божанственом апостолу — да не изгубимо, што смо стекли, већ да иупу награду добијемо," н ноучавати вјерпике „да чувају залог, избјегавајгћн скверно празнословје лажнога знања, које неки пз свог интереса пгарећп, о вјеру се огријешнше". Исто тако уздајући се у будну вашу пажњу п у непрекидно лпчно исиитивање еиархнјских вам потреба, надамо се да ћете ићи за тнм, да потчпњенп вам светн клир водите к достојном држању свога звања и к чувању благочинија и реда у дому

божјем, и да ћете оио што се тиче хришћанског изображења или утјехе страдалника, на одређене опгате васпнтателне п човјекол»убне заводе и свете манастнре веома пазити, да се исти с дана у дан приподе ка достојном усијеху н наиретку. г Гако дакле дјелом н словом изводећи на снасителне стазе словесно вам стадо, и вазда настављајући га на спновно држање према црквеним заповијестима, на покорност према законима и државној власти н на вјерну одапост према народољубпвом владаоцу вашем, те исиунивши (тако) наше жел^е, увјеравамо вас да ћете и иас приправне наћи да се заузмемо одма за све ваше догађајуће се епархијске нослове. А врх тога, напомињући Преосвештенству Вашем п прописани по светпм правилима чин спомињања у свештенодјејствијама имена нашег, још просимо Вама и свему стаду Вашему од Бога благодат и бесконачну Нзегову милост. 1891. повемб-ра 12. ■ј" Еонстантинопољски у Христу љубећи брат.

Апостолски мужеви. (Наставак види 11 и 12 свеску Исгочника 1891.) (Свршетак.)

о

VI. Св. Игњатије Богоносац. 1. С именом св. Игњатија Богоносца преносимо се ми к древној цркви Сирској и њеној митрополији -Антиохији, гдје је он био епископом. Тај чувени град царева Селевкидских, послије Рима највеКи град у предјелима римске империје, по већој части насељен Грцима, знаменит је у историји хришћанске цркве по том, што су се овдје они од незнабожаца, који повјероваше у Еванђеље, први иочели називати ХришЛанима. Св. Игњатије Богоносац бјеше родом из Сирије. 0 мјесту и времену његова рођења, о првом његовом васиитању као и даљним околностима његова живота до мученичке му смрти

— слабо се шта извјесно зна. Назив „Богосносац", којим га други називаху, и који је и он сам о себи у посланицама употре6л>авао, по његовом властптом објашнењу „означавао је човјека „којн има Христа у срцу". Но у познијим зкивотоппспма добио је он други смпсао и иослужио је новодом тврдњи: тсао да је Игњатије сам био оно дијете, које је Господ посл.едње године своје службе на земљи, ставио за примјер Аиостолима, који су се свађади о првенству, говорећи: „тсо/м се смири као дијетс ово, шај јс веЛи у царсшву нсбесном." (Мат. ХУП, 2.—5.) Но ваља прнмјетитн, да св. Златоуст, који се васнитао и провео своју свештецичку службу у Антиохији, гдје је св. Игња1 *