Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Оваких „црквица" сијасет је по Херцег-Босни. Ја бих могао до двадесет набројити, што их познајем, а на сваком том мјестуили је сада пограђена црква, или су рушевине, или тако громила камења. Така „Црквица" — „Црквина" има и прама Ттебшћу, на лијевој обали Требињчице, више прастаре вароши „Требуниа", а сада „ТГолица". Брдо, на коме је за слободне „кнежевине травуњске", те славних Немањића, Санковића, Радиновића, Павловића, јуначких Хранића, па и отоманске владе (неко вријеме) стајагае вслика „иравославна црква", зове се „Црквина.." Турцп цркву прије.20—30 год. окренуше у кулу, -али не бијаху је покварили, док је год. 1882. генерал Бабић претвори у велику војнпчку тврђаву (Љг^сп), те тим ј о] нестаде трага, али успомена на цркву остаде у народу п остаће вјечно у брду — „Црквини" (о њој је онширан говор у моме члаику: „Рушевине старе цркве поличке", гдје је говор п о једном натпису у прагу црквеноме и у њему стоји: „во вјечнаго краља Владислава", а сигурно Немањића, спна Стефана Првовјенчанога, који по изгнању брата Радослава 1234. г. заеједе српски пријесто, гдје је владао до 1237. год., а умро 1253., те осим осталих српских покрајина, владаше и Травунијом. Чланак сам послао има годцна дана у циј. „Глас. зем. муз.," (али се још није штампао.), баш као и у Сутјесци, у граду херцега Стефана — Тољевцу, што је овјековјечише „Црквице." Трећа је црква, коју в. п. г. М. С. Косановић наводи по прлчању књижевника госп. Павла Ровинскога, изнад „Шћепан иоља у доњијем црквпцама, а на састанку Таре с Пивом" („Б. 15.," 1891. стр. 11.). Та би црква била, чије се зидине још и данас узгор налазе, а сличиа оној у Сопотници, на „Соколу", опет славном граду породпце Хранића. Туда нијесам ходио, па и немогу о њој ништа мрчити са своје стране. Но и то је мјесто добро позиато у нагаој историји. Г. Јиречек говори о Соколу на стр. 33, 40, 60, па и о „Стефан пољу". Посланици код Сандаља бијаху на Соколу 1430. год. 13. маја и 13. јула; а код херцега Стефана 4. јануара 1451. год. „под Сокој-ом " (8оШ) 8око1) — на Шћепан пол 5 у; тс повеља, коју је издао Сандаљ 1419. год., датираиа је „на Стипану пољу под Соколом." Дакле и та је црква ваткна, а на знамеиитом мјесту нородице Хранића, иа није ни пору-

Стр. 15

шена — још је узгор, о њој се може свако освједочити, као и о прве двије! . . . Што каже г. Др. Ћ. Трухелка, да је херцег Стефан био богумилске вјере, а на кратко вријеме одметнуо се католичкој, те опет прспгао „иародној босанској црквн" — „а ни као богумил, ни као католик није имао интереса, да сазида православну цркву" („Глас." I. 1889., стр. 70.), настаје питање: кад није ону у Сопотппци сазидао, а који га је бијес и интерес натјерао, да у својпм „великим" — славнпм" — „пријестоним" градовима пркве гради н уз своје дворове трпи, кад он пајжегаћи „богумпл" хуљаше на „цркве" и „часпн крет"?! Снгурно ннје богумилство, а ни католичанство!! . . . Дал>е, П1ТО приписује натипс херцегове цркве „лукавству хришћапскога свнјета" (бпва православном свешт.), на то бп му се рекло, да „православни свештеннци" нпјесу пзмпслили „тетовпраља," а да том домпшљотииом очувају своје вјерне од пријелаза у Мухамеданство („Глас. зем. муз.," 1889., III., стр. 81.—88.), као ни натписи, јер би иначе и ону на Самобору очувао углед херцегов-у очима Мухамеданства, но то је како већ знамо „главна задаћа дину," да у освојеном граду подигну богомољу; ако нађе цркву, претвори у џамију; тако је било у Цариграду са Софијом, а и по Херцег-Босни. Самобор знамо какав бијаше град, а Сопотнпца уклоњечо мјесто, те се игбалом очувала, а православнп свештенпци бнјаху прости, искрени — без лукавства, које је најбоље оцртао и оличио неумрли владика Радс у староме „попу Мићу." За оне пак силне Патаренс или Богумиле; да у цпјелој Херцег-Босни искључиво живљаху сљедбеници „народне босанске цркве", долази опет питање: а откуда онолике силне порушене и читаве цркве ; онолико силно надгробно камење са знацима крста, кад пх богумили забациваху и хуљаху ?! Та ено у околици требпњској преко „осамдесет" цркава, гдје би човјек судис, да свака породица имадијаше цркву, а свака кућа свештеника; па оно безбројно гробље, а гдје сам га год нашао, ту су били и знаци крстова. Ено силно гробљс на столачком пољу урешено је високим каменнтим крстовима; пред натппсима су знаци крста, или су сами крстовп на стећку исјечени уз разне фигуре; ту је на десној страни тесте порушена црква (отклен војници иуцају);

Б.-Х. ИСТОЧНИК