Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 32

протопрезвитерском уреду и на истој решавано ј е ово: 1. ПТто се тнче побољшања свештеничког стана, затсљу чено је једногласно за конгру. А до овог' времена (т. ј. ако би кад било) мољена је Внсокопречасна конзисторија, да поради код Високе земаљеке владе, да нама свештеницнма буду котарски уреди на руци у толико, да свештеник од свог упорног парохијана своје дужно наплатити може преко суда. А што се пак тиче самог' побира односно прихода свештеннчког', такође умољеиа је Високопречасна конзисторија, да изради код Високе земаљске влади да иреко котарски уреда изволи наредити парохијаиима да нма сваки своје дужно свештеникЈ г кући свегатениково! донијети. 2. ГГод овом тачком претресана је оставка г. перовође, коју је био поднио на пероводству, и свештеничка сједница поменуту оставку једногласно одбије и неусвоји. 3. Пошто свештенство с' народом долази у свађу кроз „вјенчану форинту", свештеничка сједница нађе за сходно, да се вјенчана (протинај форннта са свим укине; а проте односно надзиратељи, да се обрате са молбом преко Високопречасне конзисторнје на земаљску владу и од исте помоћ да траже. 4. Наплаћивање крсног кољива решава се према конзисторијалној такси. Уз ово закл^учено је: да ни један свештеник не смије осветити крсног кољива туђем парохијанину, осим његовог дотичног свештеника. б. Вјенчања да се обављају само у цркви а никако изван цркве. Поред овог' и остале свештенорадње, да се обављају у црквама, гђе то даљина мјеста допушта и погодно вријеме. 6. Парохијани исповједати се могу само у цркви, којој припадају а у дотичног свештеника. Без дозволе у другој којој цркви и код другог' свештеника неодобрава се. 7. Поелужитељи црквени и у опште за свјетовљаке, који су ожењени, одређује се да ни један ие смије улазити у св. олтар, нити у њем' гато послужити. 8. Дјевојка кад се уда из једне парохије у другу коју парохију, ријегаено је: да ни један свештеник не може извршити вјенчања, док не добије извјешће од оног свештеника из чије је парохије дјевојка била.

Св. 1

9. У вријеме парастоса, кад на којим мртвим треба свршити, ријегаено је, да се сви свештеници имају придржавати опгаирног обима (види требник). 10. За огласе, које желе српско-православне опгатине да се огласе са св. олтара, да опгатине своје огласе имају бар на неколико дана ирије свештенику послати на увид, а не при самој боженственој служби. Са овијем је закључена Ш. главна свегатеничка сједница и потиисана. IV. Главна IV. и редовна свегатеничка сједница држана је у Травнику у протопрезвитерату дне 25. јануара 1891. На овој је сједници ријегаавано слиједеће: 1. Фонд удовица попадија, свештеничка еједница ријегаава овако: сваки свештеник доживотно има уплаћивати по б фор., а остало 100 фор., које треба у један пут уплатити или кроз 10 десет година по 10 фор., свештеничка . сједница не може усвојити, с' разлога што је прилично велика сума новаца. 2. Пошто је Виеокопречасна конзисторија дописала, да су се готово сви протопрезвитерати повољно одазвали за вјенчану форннту, то и данашња свештеничка сједница нађе за умјесно, да се вјенчана форинта усвоји сходно конзисторијалној окружници од 9./11 1890. број 1893. И од данас сваки свештеник овог протопрезвитерата обвезује се своме проти односно надзиратељу уплаћивати вјенчану форинту, било посредно или непосредно. 3. Пречасни г. Ј. Гашић поднио је оставку на предсј едништву у свештеничкој сједници иу истој се топло захваљује братији на почасти, којом су га удосто^или у својој I. сједници држаној 1. јула 1890. год. 4. Оставку госп. предсједника свештеничка сједница узела је у претрес и закључила да се поменута оставка прими и усвоји. Но пошто Високопречасна Конзисторија сједнички закључак под 4 тачком овог записника није хтјела да одобри, то је и на даље остао предсједником преч. г. Ј. Гашић. б. Свештеничка сједница нађе за сходно да ни један свештеник несмије парохијана из туђе парохије примити на записник, ако што има против свога свештеника, нити овакове тужбе поднашати Високопречасној Конзиеторији.

Б.-Х. НСТОЧНИК