Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 38

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 1

Антијохиски патријарх Спиридон. На мјесто антиохиЈСког патријарха Герасима, који је постао патријархом јерусалимским, изабран је од антиохијског синада таворски архијепископ Сппридон. Нови патријарх антиохијски Сппридон родом је Грк, а родио се г. 1839. на острву Кипру. Од 1861. до 1873. заузимао је мјесто архнђакона код јерусалимског патријарха. Год. 1884. посветио га је патријарх Никодим за архиепископа од Тавора, коју је столицу заузпмао свега три мјесеца, јер је св. синодом одређен био на упражнењу катедру мптрополитску у Акру. Сљедеће године опет је био премјештен на упражнењу митрополију витлејемску, гдје се бавно све до сада с титулом таворског архијепископа. Он је чинио многа доброчинства, раширио је новим грађевинама таворски манастир, подигао је нов манастир у Витанијп на мјесту, гдје је Христос срео Марту и Марију, и довршио је нови високи звоник у Витлејему. [Бегово блаженство нови патријарх антиохијски Спиридон, од како је дошао у Антиохију, већ је одредио 250.000 динара (125.000 фор.) за школе и сиротинске домове у својој патријаршији. Годишња главна скупштина срп. православног црквено-пјевачког друштва слоге у Сарајеву, одржала се 26. јануара о. г. у присуству двпје трећине друштвених чланова. Скупштину је отворно предсједник друштва г. Р. X. Дамјановић поздравном бесједом. За тијем је тајник прочитао извјештај о годпшњем раду „Слоге" и о стању њезине благајнице на темељу прегледаних рачуна. Из извјештаја црпимо ове податгсе: „Слога" броји 15 чданова утемељача, 121 члана помагача н 57 чланова пјевача(41 мушкпње и 16 женскиња). Цјелокупан приход бјеше у 1891. год. ф. 1364-10 новч. а расход фор. 919'22 новч. Према томе остаје чист добитак од 444 фор. 88. новч. што се придодаје укамаћеној главницн. Са готовином од прошлих година стање благајне чинн у свему 1774 фор. 18 нч. — За тијем је уевојен предрачун за 1892. Клицањем је примљен приједлог одборов да ее за почасне чланове „Слоге" пзаберу: г. г. Нзег. пр. митрополит Ђ. Николајевић, Петро Т. Петровић, Глиша М. Јефтановић и композитор др. Јован Пачу. Митрополит Нпколајевић допраћен је дпутацијом у главну скупштину, гдје му је предсједник уз опште клицање уручио диплому о томе, а исто и присутном г. Јефтановнћу, на чсму оба почасна члана усрдно благодарише. За

тијем су прочитани дописи гл. скупштини: од предсједника, у којем одлучно изјављује да се због многих послова не може више примити части и дужности предсједника, даље од неколиких чланова одбора, који такођер отклањају нове изборе. — Пошто се за тијем приступило новом избору тајним гласањем изабрана су ова г. г. Васа Краљевић, трговац са 84 гл. за предсједника; Ристо Максимовић (91 гл.) за потпредсједника; Мита Клицин (83 гл.) за тајника; Васо Савић (72 гл.) за благајника; Коста Травањ (84 гл.) за књижичара. За одборнике: Алекса Митајловић, Ристо Ђ. Бесаровић, Илија Идић, Алекса Југурчић, Стјепо X. Дамјановић и Перо Станишић. Н 0БП предсједник госп. Краљевић захвалио је на избору и обећао, да ће за друштво одјако пет пута више но дојако радити, што је скупштина прихватила бурним: живио ! При концу је изречена у занисник писмена захвалност бившем предсједнику и одбору на унапређењу друштва. Ред се у скупштини није ни чим пореметио. Светосавска прослава у српско-православном богословском заводу у Рељеву. 1892. год. И ако је пошље видовданске жалосне катастрофе на бојном пољу Косову, ђе је пао Лазар, ђе су пали Југовићн, Милош, Милан, Иван и други многи, ђе је пало српско царство, независност и „златна слобода" српска — опет за то није угашена једна искра свјетлости, која под видовданским велом сијаше Србину, — Србину већ изнемоглом. И ако се српски народ просуо и разбјегао био по планинама и гудурама испред грозног, осиљеног душманина, као овце испред вукова у пустињи; опет за то није напустило Српство свијетлу лучу ту. И ако су српска села, днвна поља, многе куле и дворове, славнп Призрен и друге градове населили непријатељи Српства, опет за то остала је свијетла звијезда та у Србина; њу је Србин ипак посјећао, с њоме загријавао груди своје. И ако су заурлала звјерад дивља на мјестима, ђе с' орила српска ијесма; онђе, ђе су вијерне слуге божијег олтара приносиле бескрвне св. жртве и молитве Вишњем за народ свој, опет за то свијетлила је Србину та звијезда као сунце. Сјајна луча та, то је „српска слава — успомена" — српских светитеља, који се као Срби одликоваше богоугодним животом и радом свој им, па тим стекоше царство небеско, а вјечну успо-