Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 40

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 1

темељу, у времену, када се српска црква кодебаше на таласима валовитога мора вјерозаконске борбе Истока и Запада, када се Рим и Цариград борише преко српске цркве и државе о првенство; у времену, када српски владари ушљед тијех неприлика, а жудећи за царском круном, готови бјеху, да пренебрегну ерпску своју прађедовску вјеру — тада се јавља на српскоме небу сјајна звијезда српска, силни заштитник православља, јаки бранилац прађедовске вјере и обичаја, челичан борац за цркву и народност српску, који је својим радом и добрим дјелима заслужио код српскога народа, св. цркве и школе, да се његово свето име слави, докле је свијета и вијека. Но ја сам увјеран, да многи од вас знате живот и дјела данашљег просвјетитеља, а може бити да неки и не знате, по за то сада, браћо, мене послушајте, ја ћу вам укратко казати живот и дјела данашњег просвјетитеља српског. Свети Савва био је син српског краља Стефана Немање. Родио се у Србијп 1169. године Но како га је дух Божији руководио још од малена ђетета за онијем, што је добро и узвишено, прва му је цијељ била, да код Бога заслужи вјечно блаженство, а друга — да српскоме народу даде очињи вид, т. ј. иросвјету. Он презире сва земаљска. и тјелесна уживања, па оставља богате царске дворе, иде у Свету Гору; мјесто златне круне, устиче црну камилавку; мјесто свиле и кадифе, огрнуо се мантијом калуђерском; отпоче радити велика и славна дјела за народ српеки, који су пуна слоге и љубави, дара и врлине, и која су ријешавала судбу и будућност народа српскога. По смрти свога оца Стефана, завадише се његова браћа око царског пријестола, Стеван и Вукан. Вукан зове у помоћ краља угарскога. Брат на брата подиже руку; наста раздор по српскнм земљама; поче се пролијевати братска крв ; а спољашњи непријатељи то једва и чекаху, да напану на српске земље као 'но вуци на бпјеле овце, да српеки народ својим отровним зубима покосе. Видјевши св. Савва тај раздор и велику опасност, која пријети народу ерпскоме, учини елогу међу браћом својом, и измири их на моштима оца свога Стефана; слогу, опет вељу, ту српску мајку, која је једна од најплеменитијих и најузвишенијих идеја, коју наш народ једиако на уму нма. И заиста све дотле, док не завлада слога међу нама и не буде једна

душа у свима нама, нећемо моћи одупријети се спољашњим ненријатељима. Свети Савва учио нас је не само слози, него и светој православној вјери, која је чуварка слоге и миле нам народности српске. Он је уредио међу Србима цркву, у којој је био први епископ српски. Установио је 12 епископија по српским земљама; основао је први српске школе, у којима су се Срби поучавали кроз толике вијекове својој светој православој вјери, која им је увијек давала наде на боља времена — наде на спасење. Ми имамо доста светитеља, које су наши стари са вјером примили од других народа, али имамо и ми Срби доста светитеља, који су од српскога оца и матере, и праве народнооти српске, а то су они људи, који сав свој живот проведоше овђе на земљи по вољи божијој, а из љубави према Богу и својој светој православној вјери многа добра чинише народу српеком. Таких људи имамо врло много, као: св. Симеона, Саву, цар Лазара, Стевена Штиљановића, цар Уроша, Василија Острошког и други. А међу свијем светитељима прво мјесто заузима св. Сава. Он је најелавнији до данас био пастир народа српског. Свега свог живота овђе на земљи неуморно ј е радио за евој мили род; као год пчела радиљица скупљаше он непрестано мед у кошницу — српску земљу, правећи у њој саће српске школе. Кад по својој жељи пође по други пут да се поклонп гробу Христа Спаситеља, по повратку своме наљезе преко Бугарске и сврати се Бугарском краљу Асену у Трново, и на св. Богојављење одслужи св. литургију, а на данашњи дан остави мили народ српски; оде Богу на истину и небееко царетво. Нзегово св. тијело буде пренешено из Бугарске у ман. Милешево у Херцеговину, ђе је почивало до године 1595., а тада удари непријатељ чаеног крста, Синанпаша, те спали тијело светитељево, говорећп: „Гори, гори проклетниче, ето то сп заслужио што си рају просвјетио!" Проклети душман спали тијело светитељево, али не може спалити његову славу и величину, него је баш тиме повећа; јер данас кроз свакога Србина дух св. Саве проговара: „ГТобједиће Србин лава, процвјетаће српска слава." — тоје је рекао пастир Сава.