Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 66

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

стане се једна другој фалити, како су јој код куће обећали купити каишли опанке, а у новије вријеме појавише се и кундуре, нарочито у оним селима, која су ближе варошп. Особито онај момак или дјевојка, који први пут у свечаном руху на- збор излазе, одријеше се спремајући, е сад ће момче први пут изаћи на збор, па би срамота била, кад не би све наперно бпло. Док гођ дјевојка има пред собом старију сестру, или ти момак старијег брата, то се онда брат или сестра не јагми ићи на збор, а не ће никад љеп.шег одијела обући, него старији брат или сестра, они све њима намичу. А чим се ови ожене, то ти онда нобро мој онај брат или сестра, који су ио годинама одмах до њи, почну се гиздати и на збор ићи. — Српски гуслар још зарана стане јаворгусие и струну на њима поправљати, момчадија набавља барут, поправља пушке и чисте их; печенице се затварају, пере се и чисти шеница. Мала Српчад запиткују своје миле родитеље колико има дана до Божића? Српске мајке тјеше своју Д1ечицу, говорећи: „Ако будеш душо добар, мајка ће теби на Божић свашта доста дати и волиће те мајка." А невина дјечица пливају, пливају у радости; а чим се Божић цримакне, они стану пјевуцкати ону познату пјесмипу: „Божић, Божић бата, На обоја врата, Отвор'те му врата. У Божића три ножнћа: Једним реже чесницу, Другим реже 1 заоблицу, Трећим реже гибаницу." * * * Бад бадњи дан дође, онда се почну клати: кокоши, ГЈгске, патке, туке, туку се крмци итд. До бадњег дана буде све остало готово, као: навежено доста дрва, намљевено и накувано хљеба, купљено пића и друге маловарице (маленкости). За печеницу највише се туку крмци, а гђе-ђе кољу се -бравад (козе или овце). Имућнији убиће крмче и опет заклати бравче, Они, који туку крмче, они онда одмах на бадњи дан и пеку. Печенице се већином пеку по шумама, да се тим уштеди дрва, а и само месо слађе је кад се на пољу испече. Бравад се кољу у очи Божића пошље вечере, а пече се пред саму зору, да за ручак вруће буде.

На бадњп дан ништа ее до ноћи не једе, и то се зове сушити или једно-дичити. Нарочито чобанп изим блага на бадњи дан суше, и онда тврдо вјерују, да ће им благо цијеле године битп здраво. Неваља се на бадњи дан љагати (тући) због чирева. На бадњп дан дијели се сиротињи, јер и сиротиња мора на Божић свега изобиља имати, Згоднији људи закољу по читаво бравче, те раздијеле сиротињп, која се у њихову комшилуку налази. На мјестима дијеле живо бравче. Трефљава се, да један сиромашак добије штооклен по петеро-шестеро бравади. Осим бравади или меса дијели се сиротнп.и и жито, сваковрсни мрс, а гђе-ђе и самог пића. ■Зг & * ■ На млогим мјестима — нарочито у околици Бањелуке — уносе бадњак из јутра рано на бадњп дан, а таки је бадњак грана или прут од овог или оног дрвета : а текар побро си мој у вече пред сами сутоп уносе тако звану „бадњачу"; (што је погрјешно речено, јер то је баш ирави бадњак, као што се п у околици ШехерБишћа зове). Кад се изјутра уноси грана, онда ће ти онај, који уноси стати пред врата, па повикати велегласно: „Ко има тамо ?" Из куће повичу: „Чељад", а он опет повиче: „И шта још тамо има осцм чељади?" Тад му опет повићу из куће: „Ама драги мој брате Србине има: напретка, здравља, весеља, а понајвпше среће п Божијег благослова." Сад ће ти овај испред куће: „Е, а шта нема?" Ови му из куће одговоре: „Нема муха, буха, ушију,- стијеница, рђавштине, неслоге, беспослице." Сад овај уђе у кућу рекавши: „Помози Бог браћо и сестре!" Сви, који се у кући у тај мах налазе, поскачу на ноге, па весело повичу: „Бог ти помогао Србине и српски сине!" Онај, који унесе грану прекрсти ш њом тамо и тамо по кући, па ју онда изнесе надво и метне на кућу.. Исту грану и како народ вели бадњак, чувају до пза малог Божића, а млоги и даље. У вече кад се почне сутон хватати уносе бадњачу или боље рекавши бадњак. За бадњачу изберу лијепо и равно дрво,. а гдје-ђе читаву кладу, па ју на воловима у кућу увлаче. те исту метну на пријеклад, а дебело горе окрену. Прије него пгго у кућу унесу бадњачу илп ти тако увуку, говоре исто онако, као што сам мало прије споменуо.