Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 68 Б.-Х. I

с пријатељем, кум с кумом, рођак с рођаком п у оиће тад се п највећи непријатељ с непријатељем помири и изљуби. Како један другом иде, прузки му боцу или плоску с ракијрм и повнче: „Рпстос сероди!" А овај муодговори: „Ваистипу се Ристос роди!" Сад се пољубе говорећи: „Мир божи Ристос се роди!" А онда узме један од другог плоску с ракијом и потегне из нсте ракије. Све до Богојављења поздравља се с ријечима: „Христое се роди и вапстину се роди, па кад се је родио и жито нам родило." Пред црквом мора макар мало српско коло заиграти и српска се пјесма запјевати, а и која се пушка изметнути. — Ручак се врло раио меће. "Тесница се мијеси изјутра иа Божић, а . мијеси ју мушко — обично онај, који увјек насијава и уопће око волова, плуга и брначе (зубаче) ради, Чееницу свака кућа мора укувати, ако који нема шенице (јер се од шенична бранша кува), то ће му други узајмити, или ако је сиромашан подпјелитп. Године 1890. био еам очевидац, гдје управа Манастира Гомионице раздијели 100 ока шенице уочи бадњег дана, а 1891. год. раздијелила је иреко 90 ока и то међу најближе комшије. Кад се чесница укува и запреке у ватру, (а под сачем или пеком никад се не нече, већ у лугуУ, онда ће тп опај који је кувао метнути оздго — кад је већ запрето чесницу — неколике хршгце живог угљења, а сваку хрпицу намјенн на ово или оно жито. Н. пр. најпрво се метне јечам т. ј., прва хрпица значи јечам, а онда оетала жпта по реду. У средини буде здравље и благослов. На којој хрпицИ угљена буде највише пепела, онда ће оно жито, што га та хрпица означује, пајбоље родитп. Ако на којој хрпици нема пепела, онда тврдо вјерују, Да оно жито неће родити. Највећма се окаре кућна чељад, ако нема пепела на оној хрпици, што означује здравље и благослов. Прије ручка . свак ће куснутп граха, што је од вечере остао; а то се чини .због свраба. На мјестима мажу воловима вратове са грахом од вечере, да их ко чоече Божи не убије јарам. Прије сунца пуца се преко блага — због .звијерета; а гдје-ко-прОПушћа благо ирије ручка кроз свијећу, т. ј. етане двоје чељади на стругу

ГОЧНИК Св. 2 или врата куд благо излази, па држе свпјећу, а треће чељаде нагони. Иа иеким мјестима то раде, кад почну ручати и онда мећу тпвсосине (врст дрвета) међу рогове или тељпжац, што звоно на бравчету држп. Тивсовина се меће, да врачарнце не могу одузетн млнјеко. На Божић прије гранућа сунца сваки се посао почне радити, јер ако ее који посао није радио прије сунца, онда тај посао не ваља радити међу Божићнма, т. ј. међу великим и малим Божићем. Рубине (гаће и копхуља), које се на Божић изјутра свуку, оне Се мећу на дрвеће од шљива и остану по вас дан, а то се радп, да конопље буду боље. Кад се лијепо софра цостави и донесу се разна јела — као: цицвара, уштипци, пнта, омач, кешке (шеница опрата и нробрана, па с месом кокошињим, гушчијим шш тучијим сва. рена, алн еа свим густо зове ее „кешке"), мли)еко (кисело), вареника, сир, скоруп, разне чорбе и т. д. а међу свима цицвара првенство зау-зима. Елем драговићу мој, кад се је већ софра поставнла, запале свијећу, метпу ју у жито; а један од мушкараца поведе вола, као тобож', да. вб буде полажник. јер је веле он најсретнији; сад ти вола поспу Житом, даду му изобиља жита, да се наједе, а онда га изведу из куће и оћерају на његово мјесто. На мјестима покривају вола ткаљем, па по цијели дан остане ткање на волу. Кад су већ вола извелн, онда се моле Богу, а гдје-ђе чнтају и славу. Ево таке једне славе: „Васлава иже, во Тројицу славимо, Господа Бога и Спаса нашего Исуса Риста сина Божијег, премогле молитвице, . благословене владичице и паше свете Богородице, присне дијеве Марије п Василије, часиог славног пријерока (пророка), Предиког (претече) Јована крститеља, ваславу Павлу, свети славни да се хвали пријестола апостола и осталпх, Петра Павла во право пријестола, иЖе собор благодат. Риста Духа нашего, Риста Бога нашего и четири еванђелиста: Марка и Матију, Луку и Јоана, који подрже општију, ведро иебо и земл>у, и нас грешне Божије не повиленијп, свети во старника, Васелију великог, Глпгорију богословца и Јоана милостивог, Јоана Златоуста и јерију (вјерују) Ристова Николу, во иижева, вонићију сабраше Санарију и Арију