Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 72

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

се дима човјек не надими ватре се не може огријати." — Између осталих има се захвалитп Неђи Стјепановићу, старатељу црквеном, који се својски заузимао око градље црквене, да изиђе по плану, да су рачуни чисти и убиљежени и сваку неприлику о проневјери вјешто је отклањао, а још бивши неписмен. Мислим, да је с тешкоћама скопчано било више но је требало, највнше због тога, што као невјешти нису у средини својој имали стална свога свештеника, с којим би се договарали, који би их руководио и подучавао, па да се жељена намјера изведе што боље и брже. Овај народни алем, благо народно, за које се не пожали ни жртава ни труда — ова ново саграђена црква, саграђена је ниже старе црквице у лијепој нсушитој равннци, која је разчишћена и проширена. Цркваје од тврдог материјала сазидана — све самим каменом, торањ је од седре • покривена је цријепом; има сразмјерна прама висинн 4 прозора, а на торњу гдје ће бити звоно има 8 прозора. Црква је дугачка 17 метара, широка 10 мет., висока је 10 мет. Торањ је висок од подножја 20 м. Ова црква по изгледу свом и плану спољашњем и унутрашњем надмаша, смијем рећи, све цркве у овом протопрезвитерату. Темељ ове цркве, по благослову и дозволи Његова Високопреосвештенства г. Митрополита Саве Косановића освештан је пречасним протом Алексом Поповићем из Сребренице на дан 20. маја 1884. г. у славу Сошествија св. Духа на Апостоле. Уз пострекавање свештеника свог не хтједе народ даље одлагатп троношење цркве своје, но с одборницима својим ријеши то извршити ове јесени, тим прије, што је милостиви Творац подарио добру жетву у свему свакоме, те се и уста на посао. — ГГрпје свега, пошто је ту и граница са Србијом, па да би и Србијанци, као блиски сусједи, имали част доћи на ту светковину, замољена је висока земаљска влада, да би благоизвољела дозволити превоз — скелу привремену од 3 дана на самом мјесту, из разлога, што ће се множином народа умножити приходи сиромашној цркви. Поради тога висока земаљ. влада толико је милостива била те је учинила доброту, што је благонзвољела подарити дозволу за превоз на Дрини Факовић-Бачевци. Затим је ељедовала прва дужност, уз во.т,у и особиту жељу народа позвати општељубље-

нога Србина архипастира Његово Високопреосве • штенство г. Хорђа Николајевића из Сарајева, да благоизволи доћи и храм освјештати, што је и учињено. Обећање је погодно стигло. На основи тих повољних обећања одмах су распнси учињени и послати, и с ову и с ону страну Дрине браћи Србима, да изволе доћи те присуствовати при освећењу нашега новосазиданога храма и добровољним прилозима потпомоћи. Према обичној радости народа за освећење цркве му, још више му се радост ускиптјела, кад је дознао. да ће га његов архипастир посјетити. Депутирци, Хаџи Димитрије Урошевић из Сребренице и Митар Симпћ из Станатовића, као изасл^ници црквенога одбора Факовићког предусрели су и дочекали Његово Високопреосвешменство с протођаконом на станици жељезничкој код Симина Хана у четвртак 3. октобра 1891. и здраво у Зворник на конак стигли. У Петак 4. октобра и. г. порано је пошао наш мили гост из Зворника и рано у ЈБубовију дошао, гдје су га дочекали, предстојник Јакубовскн, прото сребренички — неколико дружине пјевачког друштва „Омладине" и околни сељаци. .Ту се употребило мало времена за одмор и окрепљење за даљи пут, у Факовиће, новом цестом, којом је много отпора колима било, због скоро насутога дринскога шљунка. То је узрок бпо те је наш жељно очекивани гост с пратњом својом од свештенства и омладине стигао касно у петак у вече у 7 сати у Факовиће, но Бог је дао те је била топла и пријатна, јасном мјесечином огријана ноћ. На главном улазу у Факовиће постављен је био лијеп славолук, окићен зеланилом и заставама, међу којима се вијала и српска тробојна а између њих натпис: „добро нам дошли". Поред славолука с обје стране цесте стајали су у реду парохијани, па царски службеннци, оружници и финансије, у униформама својим. Испред парохијана и ту присутних, парох Факовићки, пољубивши у десницу Његово Високопреосвештенство, поздравио га је с' лијепим говором, истакнувши између осталога, да, нити је кад, ова парохија ни цијела околина пмала срећу у средини својој виђети свога Србина архијереја, који у старачким својим, али још крјепким годинама не пожали труда у овом крају походити вјерно стадо своје, поучити га јеванђелском ријечи, охрабрпти га на извршивање хришћан-