Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 57

6) Тиме, што је Исус Христос установио свето причешће (Мат. XXVI. 26—28. Мар. XIV. 23. Лук ХХП. 19. Јов. VI. 31—55). на тајној вечери, а тако исто и тајну покајања својим ријечима апостолима: „ штао год свежеше на земљи, би~ће свезано и на небу : а гишо год раздријешише на земљи биће раздријегиено на небу ." (Мат. Х^Ш. 18.) И сами су апостоли исповједали, да је Исус Христос основач цркве. Да су и сами апостолп признавали Исуса Христа за основача цркве, види се: 1) Из ових ријечи апостола Павла к Јефесцима: Ћ 3а шо се оиомињеше, да ви, који сше негда ш тијелу незнабошци били и називани необрезање од оних : који су се звали ио тијелу обрезање, које се руком радило. А сад у Христу Исусу. ви који сте негда били далеко, близу посшадосше крвљу Христовом. Назидани на темељу атстаола и пророка, гдје је камен од угља сам Исус Хрисшос, на коме сва грађевина сасшављена расше за цркву свешу у господу, на коме ^еше се и ви сазидсши за сшан божији у Духу. и (Ефес. П. 11, 13, 20—22). 2) Из ријечи истог апостола Павла, које изговара Јефесцима: „ Христос је поставио једне за апостоле, а друге за иаспшре и учитеље, да се свети прптраве на дјело службе на сазидање шијела Христова. а (Еф. IV. 11—-12.) 3) Из посланице пстог апостола Павла; управљене к Јефесцима, у којој каже: Ћ да је друштво вијерних иокорно Христу, као глави цркве. и (Еф. I. 22.) 4) Из ријечи истог апостола Павла к Јеврејима: „Ђог мира, који изведе из мртвијех великога иастира овцама, крвл>у завјеша вјечнога, Господа нашега Исуса Хрисша, да све сврши у свакоме дјелу добром и . (Јевр. ХП1. 20—21). Христос је глава цркве, а црква је тијело Христово. Да је Христос глава цркве, а црква да је тијсло Христово, о томе се увјеравамо из самог светог писма. Тако пише апостол Јефесцима: „ Вог је сва сшворења покорио Христу под ноге његове, и њега даде за главу цркви над свима, која је тијело његово, лунина онога, који све исауњава у свему. и (Јеф. 21—23.) а Колошанима: „Сад се радујем у својсму сшрадању за вас, и довршујем недосшатак невоља хрисшовијех на шијелу својему за тијело његово, којеје црква. (Кол.

I. 24). Даље говори исти апостол : ,,Он је — т.ј. Хрисшос — глава шијелу цркве, који је иочешак и ирвсурођени из мршвијех да буде у свему ирви и (Кол. I. 18.)), а послије: „ У љубави да у свему узрасшемо у ономс који је глава Хрисшос и (Еф. IV. 15.). На другом мјесту опет говорп исти апостол Иавле: „ У њему — ш. ј. Хрисшу живи свака иунина божанства тјелесно. И да будете исиуњени у њему који је глава свакоме иоглаварсшву и власши и (Кол. П. 9—10). Основна начела цркве: вјера љубав и нада. Да су основна начела цркве: вјера, љубав и нада, дознајемо: 1) Из ријечн Спаситељевих, кад је одговарао једном јевреј.ском законозналцу на питаље : „која је ир>ва и највеДа заиовијест у закону ?" На то питање он му је казао: „Љуби Госиода Бога својсга свијем срцем својијем, и свом душом својом и свом мисли својом. То је ирва и највеИа зашвијесш. А друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. 0 овима двјема заповијестима виси сав закон и иророци. и (Мат. ХХП. 37—40.). 2) Из ријечи Спаситељевих, које те он изговорио апостолима својима, прије него што ће се вознијети на небо, које гласе овако: „Идише ио свему свијешу и ироиовиједајше јеванђеље свакоме сшворењу ! Л'оји узвјерује и шкрсши се, спашНе се; ако невјерује, осудиЛе се. " (Марк. XVI. 15—16.) 3) Из ријечи Спаситељевих, које је казао ученицима својим на тајни вечери: „ Нову вам заповијесш дајем да љубише један другога. Еао штпо ја вас љубих, да се и ви љубише међу собом. По шом Ие сви шзнатаи да сте моји ученици ако узимаше љубав ме1)у собом. и (Јован. ХН1. 34—35). 4) Из ријечи апостола Павла Јеврејима: Без вјере није могуЛе угодиши Богу; јер онај који хо%е да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да илаИа онима, који га шражс. и (Јевр. XI. 6.) 5) Из ријечн апостола Петра, који *каже „Заирегнувши бедра својега ума будитае шрезвени, и за цијело се надајтае благодати, која Ле вам се: иринијеши кад дође ЈТсус Христос. (I. Пет.Т. 13.) 6) Из рнјечн апостола Јована: „Сваки, који ову наду има на њега, чисти се, као и он шшо је чист. и (I. Јоваи. Ш. 3.). 7) Из ријечи апостола Тимотеја: „Имај у аамети образ здравијех ријечи, које си чуо од