Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 118

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

пошто Је и црква више пута рушена, то је ио ново и она озидана, од заосталијех стећака. Дугачка је 8, а широка З 1 /^ метра. Покривена је плочом. Из нутра нема по дуварима никаквијех старијех слика. Храм цркве је св. пророк Илија. Са Илијна брда, дијеп је ноглед; на сваку страну пружили су се разни брежуљци и питомо пљеваљско поље, засађено разнијем житом. Чисто се човјек наслађава гледајући онако романтичан предјел, као што је котлина пљеваљска. Од како се памти, ову цркву послужују свегатеници од лозе Шиљака. Свештеници ИГиљци сви су од природе отрешени и челични људи, па и није чудо, што њихна породица више од 300 година служи Богу. У прошла времена и требали су нам виђени и слободни људи, а особито народне вође. Они се нијесу плашили ни колца ни вјегаала, нити икакве муке; а чували су — како су умјели, свој мили српски род, од непријатељског насиља. Зато нек им је хвала и њима и осталијем српским свегатеницима, који чврсто стојаше на бранику српскијех п^зава н свети ]Ба !!.. Име се њино неће избрисати нигда из срца поштенијех Срба. пДок је цркве, сртке школе, Док је свјета, српства, људи . . . Дотле Ие се узносиши Свештенички — ваши труди! Па и посље овог свјеша, Кад настане љетиа слава И онда Ие добри оци Ђити на в'јек вама хвала и : Сваке године на Илијн дан скупи се многа Србадија из Пљеваља и околице, на „Илијно брдо". Старо и младо, — богато и сиромашно радосно иде цркви, да се помоли Богу и громовнику св. Илији, да их избави, од сваке муке и биједе, да им да, срећу и дуг живот, да буду прави Срби н поштене Српкиње, да им Бог буде на помоћи и њима п њиховијем домовима.

1890. године о распусту гаколском, бавећи се у родном мјесту Плевљима, био сам на „Илијну брду". Ту је на Илијн дан, право српско весел>е, чпсто не знага, шта прије да гледага, или варогако или сељачко коло, или свирку или пјесму, или момка или ђевој ку! . . . Све весело и радосно! Све човјека занесе гледајући; и нема срца, кога неће развеселити. То весеље траје из јутра до пред вече. Пред вече свак се разиђе својијем кућама. Прије неколнке године била ту и школа српска, те су оближња српска ђеца долазила и учила се. Ове године честити Србин пречасни отац Ристо Шиљак свештеник оће опет, да отворн школу, што му заиста служи на част и углед. На Илијном брду у цркви наптао сам негсе старе записе, гато мислим, неће бити с горег, да их наведем. У великом „Триоду" на првом листу стоји написано: „Сг'к> гт'8к> V д8ш( псм * зм 8 к 5 кпигУ пошлд (тт> нл дирђ л10пл ['ГНј )8 ДоКОЛ [ко/и урл.и8 успншл пј!!1катил Едцк1 Г прнснод^кн /ИлрГи; 'Гд ^ж: почиклет-к Стм Слко Лј)гши( др^ишнскопт. сркски: [кон.иг: .ин.тсти кл^ннелгк келики Г осподлрт., ,иитропол'Гтт1 Г лрц-ижископт! Црко Горскн 1 Брдски Ц (тннски П ;трп» Пг!'ј)Ок' Г и!.'к : кмнкГл 1 цлрскил ллкрн поноситГл стш успикм .иорлч^ 1 шстрожкГл 6кГт!лV ЗлфГтнтил-к прГ Тг8,иж8 Пл^шлшкз оу Доколкз." Испод овога другом руком и ситније: „Сн! ддропосллнн! тлко(ж)д( д.птса прн 1гУ .и !п8 Пд ^0 /иик> 1гролто!1л^^ сл8(ж)ит!ла и 6бно(в)и т!,та ст-о До(в)олско.ит1 V сил Н8(ж) дни и прпскоркнл и п;чллнд (в)р !,и!нл илсилиа н ое^сно(в)лнна коллнскогл тогдл ецт; цлрст(в)к5фУ к(п % ) Констлнтин^ Г рлд^ СтлИЕО /гк сУлтлнг /Ил^л^тг Нн;.;л,иск( постл^вЈитмг Нл Боснн Г Х;рц!го(в)инн д(в)л (в)'зирл (в)!,пкл т;гоел Нлроднл и ,иУкл к!НЈ! рУшпл 50 : грош : тллнр 2 1 : грош (в)елнкн длнцн Г гон^нГ! удлрн злл V при!кл еол ^ стђ пр;ко крлл;(в)инл & т8рск8 зо(в);,ил ко/ирл 2 : 3 : 4 : сд^дтк н едлн-к сл^лтту до ^.иорл тлко! енло 1836." На истом листу с' друге стране стоји ситније и доста замрптено: „1840. ЗНЛТИ с! КЛДЛ дој«! Жнкко НЗ^К Склдрл у Доколк) и нл8чи кннгУ у ,илилстнр8 Доколн И т8н. с! погтрнж! н НЛр!КОШ! н/и! б-и^ Пл ^О /ин!.