Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 123

Вечорња забава, коју је приредила срп. прав. оспов. гакода обдржавата је у очп св. Саве због Срба тежака, јер њима бијаше лакше доћн у вече, те сјутра-дан присуствовати св. литургији. Забаваје почела у 7 8 / 4 сахата, а трајала је до 3 сахата по поноћн. Све су декламације као и пјевање испале добро. Србадије је било из свијех села манастирске парохије, а и неки облизкњи свештенпци посјетили су ову забаву. Сјутра-дан одслуасио је св. литургију преподобњејши госп. Гаврило Стојнић, настојатељ • а пошље св. литургије кренула се је Србадија из св. матере цркве у школу, гдје је освештана водица и прелита панахија; отален су неки отишли својим кућама, а угледнији гости и титори остали су на ручку, кога је братство приредило, а и вечера у очи св. Саве била је за све госте приређена. Но нн приход није слаб нрема мјесту, а кад се још узме у обзир, да је у истом мјесту обдржавата забава у новембру — 21. 1891. Сад пак приложише ова г. г. по 10 фор. Душан Ристић пз Тријеста. По 5 фор. и 50 нч. Герасим Кочић, јераионах гомионички и адкинистратор парохије „Кола." По 5 фор. Константин Милић, Србин бањалучанин и судац у Травнику, Баса Стојановић, трговац у Санском-мосту, добар Србнн по В. Видовићу пз Бос. Градпшке, Ј. Ј. Куртовић трговац из Шабца. По 3 фор. Н. Јовановић, трг. Крупа. По 2 фор. Раде и Ристо Стефановић из Крупе, Вид Ковачевнћ прото бањалучки, Саво Сурутка трговац из Бањалуке, Алнја Алихоџић, субаша из Бањалуке, Ристо Кос, ратар из села Нервана; Стево Кременовић, трговац пз Бањалуке; Лазар и Мих. Трифковић трговац пз Прњавора, Ник. Поповић трговац из Модрића. По 1 фор. Ђ. Лазичић парох лусички, Ј. Петровић трговац са Кадиневоде, II. Загорац трговачки помоћник ,са Кадинсводе, Т. Милосавић, ратар из Кмећана, Илија Кое ратар из Первана, Т. Рогић ратар из Славићке, Т>. Зорић оружник са Кадиневоде, Л. Јелић нз Лијевна, Драгутин Керстипг заповједник жандарске ноште на Кадинојводп, М. Добројевић трг. из Бос. Крупе. П. У.Ђаревић трг. из Брчке, Н. Димитријевић трг. из Бањалуке, Ј. Стробл окружни живпнар из Бањалуке, Саво П. Вукановић нз Приједора, Н. Вучковић трг. из Бањалуке, Остоја Милетић парох шљивански, М. Мариновић трг. 113 Санског-моста, Димитрије Р.

Билић трг. из Мостара, В. Видовић трг. из Б. Градишке. По 60 нов. Илија Малиновић ситничар из Варцар-Вакуфа, Глигорије Вукмир кнез села Добрње, М. Милановић ситничар из Кмећана. По 50 повч. П. Давидовић, ратир из Кмећана. По 40 новч. Н. Косић ратар из Первана, Ђука Милосавић ратар из Кмећаиа. По 20 новч. Д. Поповић ратар из Козице, В. Палачковић ратар из Мелине, Ст. Мајсторовић кнез села Мелине, С. Милиновић ратар из Мелине, С. Полић ратар из Мелине, Миле Давидовић ратар из Кмећана, М. Зељковић ротар из Мелпне. По 10 новч. С. Дринић ратар из Вилуса, Н. Вученовић ратар из Козице, Ј. Лужија ратар из Кмећана, Н. Дронић ратар из Вилуса, Ђ. Радановић ратар из Мелине, Ст. Максимовић ратар из Мелине, Васо Мрзић ратар из Мелине, Ђукан Батар ратар из Кмећана, Никола Гвозденовић ратар из Мелине, Пејо Јелисавац ратар из Кмећана, Ристо Дронић ратар из Вилуса. — Овом приликом нека је свнма родољубним приложницима српска хвала изречена! У манасширу Томи&ници , 16./2. 1892. За приређлвачки одбор : П. С. Иванчевић, учитељ и перовођа. Смије ли љекар живот неизљечиглог болесника прекратити ? Пптање ово расправљано је више пута а последњих дана у толико већма, што се један француски лист на највеће париске медицинске капацитете обратио и од њих мнење у овом погледу затражио. Мнења су различито испала, али већина нагиње том назору, да љекар није, нити икад може бити овлаштен да живот скраћује. И сам Ернест Ренан, који је тако исто питан, нагиње том назору. Један од ових капацитета заузео је пак протнвно становиште и изјавио је, да он држи, да је љекар шта више, дужан скратити живот непзлечином болеснику, наравио ако овај то сам желп. Оба становишта имају нешто за ссбе и дало би се са „за и и „против" расправљати ваздан, У опште се, колико мп држимо, ово питање ие би дало рнјешити, али у појединим случајевима, могао бп сељекар одлучпти, да тјера лпјечење до крајности или да болеснику скрати живот, наравно, кад би то писани закони дозвољавали, што до данас ни код једне уређене државе није случај. Прегаженом од кола, коме цри^ева висе и з*