Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 93

духа, и учинићеш да се епасе брат, а особито брат твој. Као што сб унншти трулост у храни, или као што ватра сагори хрђу с метала, тако исто љубав изкоријени из срца људског злобу и пакост. Ко љуби ближњега свога, тај заиста и Бога љуби, а који мисли да он љуби Бога, а мрзи на ближњега, лажа је. Права љубав састоји се у дјелима милсср^а и у доброчинству. Видиш ли ти сиромашка који гпне у невољи, помози му чим можеш. Од онијех, који много неиМају Господ много и не тражи, него само нека је са свега и искреног срца; али кога је Бог обдарио сувишком, тај је и дужан много помагати. Видиш ли кога у великој жалости, или у болести, или у другој невољи, утјешн га, па ће и тебе утјешити Господ. Тражи згоду п сваку прилику да будеш коме од користи чим било, и колико мореш; утири сузе плачнима, па ће и твоје сузе отрти Господ; моли се ГБему за страдалце, па ће и твоја страдања ублажити преблаги Господ; не осу"ђуј грјешнике, па ни тебе не ће осудити праведни Судија; нахрани гладнога и жеднога, па ћеш се и ти удостојити небесне трпезе у царству Божијем; обиђи и иосјети болеснога и тужнога, па ће и тебе онда утјешити Господ са доласком св. Духа. Гдје је љубав, ту је и благослов Божји, а гдје ње нема, ондје је тама и мрак гријеха, ондје је живот пакостнијех врагова и лицемјера. Љубав је најпоузданији начин за спасење душе. Ако ли ми по својој слабости не можемо дуго поститн, молити се и чинити друга доброчинства, бар онда да попунимс> то са љубави. ИзмеЈју свију дјела милости Господу је лДјмплнјо, а нама је најбоље за спасеЈве

то, ако обратимо грјешника с пута безакоња на пут спасења, такоме ће опростити Господ миожину г])ијеха његовијех, а о томе нас увјеравају ријечи апостолске : БраИо ' ако ко од вас за^е с пута жшине, и обраши га ко, нека зна да &е онај, који обраш>и грјешника с кривога пута његова, сиасши душу од смрши, и покриши мноштво гри)еха. (Јаковљ. V. 29—20). Али онај, који наврати кога на хрђав пут, тога чека пакао огњени. Ми видимо у св. Писму, да ће у велики дан опћега Суда Божијег, када ће се ријешити судба свакока, нарочито ће се удостојити благоелова Божијег само они, који бијаху милостиви својима ближњима; они ће се удостоити од Бога високе части; у тај велики дан пред свијем горњијем силама, пред свијем свецима и пред цијелијем свијетом, они ће бити названи синовима свјетлости, благословени од отца небеснога, н нашљедницима приправљенога им царства од постања свијета (Мат. XXV. 34.). Благо човјеку, у коме је љубав Божија, он је веЛ нашао Бога (Св. Јевр. Сирски.) Бог је љубав, и који сшоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји. (I. Соб. п. Јована IV. 16). У коме је љубав, тај је заједно с Богом и вишије од свакога; у коме је љубав, тај се не боји, јер права љубав прогони па поље страх, као што вели св. апостол: У љубави нема ст.раха> него савргиена љубав изгони сшрах на иоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави (I. п. Јов. IV. 18). У кога је љубав ни кога нигда не мрзи, све вјерује свему се нада и све трии. (Кор. ХГН 7.). У коме је љубав тај исиуњава вољу Ђожију, тај је ученик Христов , јер је Он сам рекао: По том Ле сви иознаши да сте моји ученици ако узимаше љубав међу собом. (Јован. ХШ. 35Л