Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 181

он узео на се дуисност, да утире сузе невољнима, да спасава пропале, да поучава неуке и да тјеши болне. У првом реду Бернардо се побрину за напуштену дјецу. Он их је тражио сам. Студених зпмских ноћи ишао је он по Лондону, по парковима и поред ћуприја и одатле доводио дјсцу у свој завод, који бјеше подигао добровољним прилозима. У коликом јаду зкивљаху ова дјеца, најбоље се види но томе, што су она свако вече скупљала се са скитницама лондонским на једно мјесто, гдје је за 4 пенса ноћивало по њих двадесет у постељи, која није била дужа од једног и шира од два метра. Године 1870. подигне др. Бернардо први азил за напуштену дјецу. Међутим тада му бјеху средства ограничена, он је у свој завод могао узети мали број спрочади, за које се бринЈО очински. Доцније се др. Бернардо обрати милосрђу инглеског народа и за кратко вријеме прикупи толико новаца, те купи један плац, на коме назида читав ред кућа. У год. 1882. имао је он у своме заводу 378 находчади, а од тада је овај број бивао све то већи и већи. Др. Бернардо међутим подиже неколпко азила, у којима су се чувала и његовала дјеца разних година. На острову Мерсеју има он завод, у коме .се дјечаци чувају најбрижљивије до своје десете године. Често се пута дешавало, да мајке нијесу нознавале своју дјецу, здраву, чнсту и пристојно одјевену, јер их бјеху оставиле болесну п поцнјепану. За двадесет п пет година свога дјеловања подигао је 41, и словом четрдесет и један завод за сиротињу. Он још непрестано ради на свом човјекољубивом послу и иде са својим помокницима, којп се зову „спаситељи", те избавља нејаку дјецу од злочина и порока и доводн их у својс заводе, гдје ће постати људп. Др. Бернардо ја подигао завод н за снромашне младиће, у којима се они сиремају за добре и честпте грађано. Он међутим није никако заборавпо ни на сиротну женску дјецу, која се нсто тако злопате као н мушка. На истоку Лондона, у идилском сеоцету Илфорду, подигао јс он азил да се љепши не може пожељети. Ту се на много друкчији начин но дјечаци ваепитавају дјевојчице. Оне су подијељене по малим кукицама, а свака

кучица је заокружена цвијећем, а у свакој има поједна постарија жена, коју дјеца зову „мајком". Ове мајке нису само обичне плаћене чуварице, но већином жене из бољег друштва, које су из човјекољубивих разлога узеле на се тешке материнске дужности. Ови заводи јееу нешто најљепше, што се може видјети у околини Лондона. И збиља, зар се може замислити што љепше, но живот у оним кућицама, из којих се разлијеже весео дјечији смијех. Свака мајка занима се од рана јутра до мркла мрака са својом дјецом, која су разних година. Она се брине, да су сасвим мала дјеца увијек чиста и очешљана, да старије дјевојке тачно свршавају своје школске задатке, а већ одрасле дјевојке спремају оне лично у свима кућевним радовима, уче их шитп, кувати, прати п т. д. Оне ручају са њима заједно, тако, да се дјеца навикавају на учтиво и пристојно понашање. Дјевојке, које су васпитане у Илфорду, налазе лако мјеста у Лондону. Интересантно је то, да су у Бернардовом заводу све дјевојке обучене разнолико, те се ни по чему не разликују од осталих дјевојака лондонских, као што је то обпчај по другим заводима, гдје све питомице имају једнако одијело. Др. Бернардо би п тада имао огромних заслуга за сиротињу, кад би само хиљаду сирочића спасао од пропасти и олакшао пм борбу за опстанак, али се он не задржава еамо на томе. Он је основао болницу, у коју се узнмају на његу и чување само така /^јеца, која нијесу примљена у друге болнице из ма каквих разлога. Осим тога он је у Лондону. основао клинику, на којој се три пута недјељно врше операције над сиротним болеснпцима п дају им се лијекови. Овај илеменпти човјек није заборавио чак и на кочијаше. По лондонским уЛицама је он саградио кућпце, у којима се кочнјаши склањају од непогоде п хладноће, а да не морају ићи у кавану. У овпм кућицама добнјају они за малу цијену: млпјека, чаја, каве и т. д. али никако алкохолних пића. Поред тога основао је др. Бернардо стовариште, у коме се за мале наре може доћи до приличног одиједа, зградс, у којима се може добитп јевтина храна и читав нпз еиротињских школа са класама за фабричне раднице. Преко зиме иехрани се недјељно џабе у његовим заводима преко 500 сирочади. Има година, у којима