Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 204

Б.-Х- ИСТОЧНИК

Св. 6

а сваки мозке бити општинар и отуда црква ће вазда трпљети штету. За ово ћу вам навести и један примјер, који се десио у једној парохији, а знам да је истинит. Један човјек. Србин из другога мјеста имао је своју кућу и башту близу цркве и намисли да ту кућу прода. Један општинар ове цркве брже иолети к њему, представи му како би та кућа и башта била потребна и корисна цркви, и замоли га да то он прода љој. Дрква није имала више од 350 фор. а кућа је је вријеђела и преко хиљаде форин. Србин тај био је прилично богат, а уз то и добар Хришћанин, те драге воље пристане да се кућа даде цркви за 350 фор. Овај општинар сада полети опет у цркву извади из ње 350 фор. и даде продавцу, по том оде на „тапијско повјеренство" и укњижи кућу на своје име. И данас још у тога општинара је и кућа и црквене форинте. На форинте даје цркви годишње интереса 35 фор. а од куће у свој џеп сваке године сасипље по 200 фор. кирије. — Овђе нема ни поштења ни савјести. — Знам опет и такових случајева, гдје се општина не састаје ни по једном у години на договор, а црквене новце дрзки обично по један или двојица између њих 5 рачуне не прегледа]у прође и по која година, а тутор и касијер црквени тргује црквеним новцем по више година без икакве камате, и за то му нико не зна. Сијасет још овакових примјера могао бих вам навести, али би нас одвели далеко за то ћу прекратити. То је посао духовних влаСти да испитују несавјесно руковање са црквеним иметком и да уреде општине и црквене одборе. Да општине саме по народу разрезују парохијал и да га купе и то неће ваљати, осим ако би се општини у том погледу дала нека правна моћ, која би се државом осигурала; па и тада неће бити никад правога реда. Незадовољне странке вазда ће се притуживати, неће драговољно плаћати; љутиће се општина на многе, а многи на н>у, а свештеници ће патити; општине ће давати оставке, мјесто ње други долазити и неће никад бити правога реда и поретка. За ово навешћу вам и примјер. Познајем у нас једнога свештеника, који је са својом општином у погодби тако, да своју заслугу од ње прима у новцу, који она опет купи од народа. Вазда о ново1 години искупесе домаћини код цркве, свратепослије службе Божије у општинску собу и ту у једну књигу сваки запише колико

мисли у тој години дати за свештеника. По овоме записку обичај је одма дати половину или бар у томе мјесецу, а другу половину кад истече пола године. „Није вајде ђаволу душу давати" ; њих неколико иснуне своју ријеч; а остали? Једни једва до краја године или све или нешто даду и то на велике опомене и пријекоре општинара, други дугују по неколике године, а трећи, зар, п не мисле никад дати. Општинари озбиљно настоје да наидате оно што је записано и обећано; гдје кога дохвате ту му и траже; а овај ће: „Немам сад при себи, док буде даћу". Десили се да му тражи гдје међу људима или при пићу, они се посвађају и по коју грдну подијеле; а многи кад чује да ће се ове или оне неђеље код цркве вијећати о попову дугу, неће никако ни у цркву доћи. Дође и први од мјеееца, попо тражи плату, а општина каже да нема новаца док не покупи. Н1та ће сад, сиромах попо? Задужује се овђеонђе и све скупље плаћа, него да за готов новац узима. Досади му ово, потужи се Конзиетонији, односно Митрополији, а оваће: „стрпиее; гледај да им угодиш неће ли и они боље давати." Потужи се г. престојнику, он вели да то није његов посао и да се у то не разумије. Кад буде при крају године, општина није искупила ни полу новаца или мало више. П1та ће сад? Засучи рукаве, па у оно, жље „лемозине", што пане преко године у цркви и одатлен измири попи недостатак. И тако у цркви никад „педесет гроша." Црквене свештеничке хаљине праве су рутине, а књига каквих и нема. Оволико само могу нам вријеђети неуређене или данашње општине. Од овакових, какве су сад надати се не можемо ни чем. И саме оне то увиђају те су у најновије доба отменије општине почеле писати за себе и „штатуте". Ове штатуте потврђује г. Митрополит, а зна за њих и влада. Прошле године био сам до некле на путу са г. Митрополитом и том приликом прегледао сам од три општине „штатуте". Ту сам увидио грдних разлика. Док једна општина у свему је зависна од мјесног свештеника дотле друга хоће у неким стварима да диктира и еамоме Митрополиту. Ово су по моме мишљењу прећераности, које никако не могу користити,-Ја држим да би све онштине могле имати један штатут, који би био тако удешен, да се очува опшгинска аутономија, а да се ни најмање не крњи право Ми-