Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 248

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Др. Гете био је најприје римо-католички свештеник, за тим је прешао у православље и као православнп свештеншг служио је у руској цркви у Паризу (Француској). У почетку педесетих година у англпканекој и римо-католичкој цркви појавио се покрет за изучавање источне православне цркве, а с њим и тежња да се учини неко зближење. Тадашњи настојник руске цркве у Паризу Ј. Е. Васиљев, умијешао се у овај покрет п основао лист .. Хришћанско јединство", у коме је десет година водио ј борбу противу заблуда римо-католичких п давао свијету истинити појам о православл>у. У то I вријеме .се и Гете упозна са Васиљевим. Годпне 1862. он пастане православни свештеник п сарадник листа „Хрпшћанско јединство" а 1870. год. прнми и руско поданство. Овај корак произвео је страшно иегодовање код римокатоличког свештенства. Као одговор на пријекор и нападаје рпмокатоличЕгог свештенства, отац Владимир је 1860. публиковао опширно дјело: „Вим у својим односима према источној цркви". За ово дјело московска духовна академија почаствовала га је титулом доктора богословскпх наука. За вријеме 30 година он је у свом журналу и осталим списима научним достојанством шнрио православл>е Ј

на западу и упознавао западни свијет са источном црквом. Православље у др. Гете-у губи великог поборпшса свог, а духовна књижевност једног од најучевпнијпх и најплоднијих иисаца. Слава сјени великог шкојника; мир пспелу његовом!

Тоде Бери-ћ, па]Јох Пецкк у протопрезвитерату герзовачком. Након кратког боловања, иреселио се у вјечност овај служитељ божијег олтара 6. маја о. г. Тијело нокојншсово опојано је од шесторице свештеника, у присуству многобројног народа како из његовз парохије тако и из другпје, и сахрањено сјутра дап у опште гробље. Иза себе оставно је супругу еа двоје женске дјечице у сиромашном стаљу г . Покојник је рођен у селу Пецкој 17. фебруара 1842. Вуконоложен је за ђакона и свештеника 19. и 20. августа 1868. године у Пецкој од Мптронолита Дионисија. Вјечна му памјат!

Напомеиа.

Лист наш „Бос. Херц. Источник" доста претплатника прима и чита, а.;ш се са претплатом многи слабо одзивају. Доста је казати то, да ни трећина онијех, којима се „Источник" шал.е, за ову годпну јопл ј до сад, не послаше новца, те је то н узрок, зашто лист не може да излази на врнјеме, јер су трошкови, око штампања и плакан»а поштарине знатни. Ми мислимо, да је срамота и да ни свештенству нашему ни осталима, који лист примају, не мозке служити на част то, кад ми штарпарији дугујемо. Ми труда не жалимо. алн материјалне жртве бар

неби требало сносити. Оно је једини духовни лист за српско-православно свештенство у нашој Босаи и Херцегопини, па бп га бар претплатом требало потпомоћп. Позпвамо г. г. свештеншсе, да нреко надлежиих протопрезвитерски уреда претплату, за ону годину, .вдто прпје намире; а тако и сву осталу господу; који лист примају н чнтају, како им неби прпнуђени бпли лпста обустав.ватн — а и пмеиа немарних дужника јавности п^зедавати. Администрација ,.Б. X. Источника".

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.