Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 206

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

немогућа ■ евештеници п протопрезвитери настојаваће, да ее и оне мало у ред уведу и организују. За ово за еад не треба, Бог зна како, усавршени штатути; најглавније и најпрече ствари нека су заступљене, па „мирна Босна". У једном мјесту без обзира колико ће бити парохија и пароха, треба да буде једна парохијална општина за све. У споменутом чланку „свештеник Херцеговац" вели : „да би добро било одвојити вароши од еела". Ја држим на против, да би требало наетојати да у варошима буде што више свештеника. Што је више свештеника у једноме мјесту, то ће бити боље по изображење самога мјеста и свештенства. А ово се у окупираној Херцеговини никако не би могло ни учинити, изузимајући Мостар, Фочу и Столац, јер у свима другим парохијама (варошким) просјечни број кућа не би изнио више од 46 кућа. Вароши су најподеснија мјеста за културу, а из њих се она шири и по селима. Довољно је да буду парохије класифициране у четири класе. Најнижа класа треба да јеплаћена са 500, а највиша са 1000 фор. годиш. од општине, изузимајући од тога приходе од епитрахиља, који треба да су тако удешени, да их свак може плаћати, и које ће сам свештеншс наплаћивати. Нека парохијална чинодјеиетва не треба никако да се плаћају. Свака парохија треба да начини парохпјалнп стан. Колико у једној општини има пароха толико треба и парохијалних станова. Станови треба да су пристојни мјеета и лица, које ће у њему становати; а градиће се близу парохијалне цркве. II за ово треба од високе владе пзрадити помоћ. Према свему до садашњем разлагању могу се извести ове тачке и правила: I. Уређење иарохије. 1. Парохије треба издијелпти према географском ноложају и политпчкој подјели. Нека једна парохија не прелази у више котара, ако је могуће. 2. Број кућа сваке папохте треба да те од 200 до 250 и 300. 3. Гдје положај донесе, да парохија пређе 300 кућа главноме пароху треба да се дода један помоћник, који би био најнижом класам награђен. 4. Парохија од 400—500 кућа имаће два свештеника, од којих ће један бити 1.-ве а други П. -ге или Н1.-ће класе. Ако буде могуће и ђакона ће имати. 5. Парохија од 500—600 кућа имаће два свештеника и ђакона. 6. Парохија од 600—700 кућа имаће три свештеника и ђакона. 7. Парохија од 700—800 и више кућа имаће 4 свештеника, који неће бити сви једнаке класе, и ђакона. Међу њима прве класе доста је кад буде један или два највише. 8. У случају, гдје се деси у мјесту више свештеника, ово свештенство пред духовним и грађанским властима представља онај, кога за то духовна власт одреди, Он ће то чинити по способности и заслугама. 9. Назахтјев парохијалне општине у оправданим разлозима, духовна власт може у неком мјесту смањити иди повисити парохијално свештенство. 10. Кад један свештеник оболи, било тјелесно или душевно, треба да га замијени сусједни свештеник. Ова замјена може трајати највише двије године или мање, ако се љекарски освједочи да болесни нема пзгледа на оздрављење. Оваковога свештеника духовна власт опростиће дужности и израдити му доживотну потпору код вис. вдаде,а на његово мјесто поставити стална пароха. 11. Ако у једној парохији има више цркава, парохијална ће бити она, која је ближе к' средини парохпје, а у варошима морају бити варошке цркве. 12. Протопрезвптерати треба да се сведу на : Мостарски, Столачки, Требињски, Невесињски, Гатачки, Фочански и Чајнички. 13. Која ће парохија под који протопрезвитерат спадати одредиће духовна власт, а ова ће то учинити према географском положају, обзиром што је више могуће да сваки узима подједнако парохија. П. Дотација иаЈЗОхијалног свештенства. 1. Досадашњи бир са свим треба да престане. Мјесто њега општине ће исплаћивати свештенство у новцу по разређеним класама. Највиша клаеа биће 1000 фор. а најмања од 500 фор. годишње. 2. г Бакон не треба да је с мањом нлатом од 400, а вишом од 500 фор. годишње. Он може