Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 216

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

дужан о својој одредби обавијеститп како коизисторију тако и земаљску владу. Митрополит је такођер властан, када му се чини да је то у интересу службе, поједине агеиде за вријеме преносити из једнога реферата у други. Стална преинака, т. ј. конбиновање реферата набројених у § 23. смије се одредити само уз приволу земаљске владе. § 26. Породи ли се о том сумња, којему се реферату који пословни спис има прибројити, одлучује о том епархијски епископ, или када је он запријечен његов замјеник. У осталом сваки члан не само да је властан, него је и дужан, да о предметима, који се у појединима струкама управе знаменити чине, посебне усмене или писмене предлоге стави. В. Лгенде^ које иотиадају једино надзору конзисторије, § 27. Црквеним градским и сеоским опћинама, које су с приволом свога епархијскога епископа и с одобрељем земаљске владе тим, што су саградиле и што уздржавају цркве и ина побожна мјеста, стекле закладничко право, или га већ од старпне имају, пристоје такођер отуда ироизлазећа права. Амо спадају: а) Сопствена управа и употреба црквене имовине на корист дотичнога црквенога завода ; б) ирнмање побожних дарова и заппса, употреба истих на сврхе, у које су их дароватељи намијенили; в) уређивање доходака свештеницима, који ће се тамо намијештати, и њихове мировине; г) право епархијском епископу на потврду и именовање предлагати прикладна лица за руковођење богослужних чинова у њиховим црквама. Насупрот обвезане су такве опћине: а) Прибављати и уздржавати предмете при богосдужењу и другНм црквеним чинодјејствима; б) у добром стању уздржавати и осјегуравати црквена и парохијална здања; у г дешавати, ограђивати и уздржавати гробља; в) завађати исказе о имовини и рачуне црквене точно водити. У тим приликама пристоји еиархијској конзисторији само право надзора и каноничког прегледања. Насупрот спадају све агенде набројене у § 23. у његов дјелокруг.

Ш. Обрађивање пословних комада у конзисшорији. § 28. Слиједеће установе, које се тичу вршења агенда но конзисторији, односе се: 1. На приправљање пословних аката и предлога за сједнице; 2. иа конзисторијалне сједнице саме; 3. на извјештавање о предметима савјетовања; 4. на вијећање о иредлозима; 5. на гласање и закључивање, односно на одобравање сједнпчких записника; 6. на вођење записника; 7. на рјешавање закључака, ревизију и апробацију извјеститељских нацрта; 8. на пословни језик и форму уредовних рјешења. 1. Приправе за сједнице. § 29. На конзисторију приспјевајући списн добивају у епархијској писарни ргае^епЛакип, увађа]у се у одређени на то 'занисник, те се предлажу митрополиту. Овај их раздјељује међу дотичне референте (§ 25.), који доставак потврђују у нарочптој књизи уз назнаку надневка. § 30. Референти су дужни свакн акт, сваку чињеницу и све околности точно просудити, домашај њихов помњиво разабрати као и упознавати се с односним канонским и државним законским установама, теуопће ништа не превидјети, што је нотребно да се ствар разјасни и ваљано просудити узмогне. § 31. У знатнијим случајевима, нарочито у погледу којих је расправа дуље вријеме текла, имају референти израдити потпуне изватке из приложепих аката, те према томе ваљано образложене предлоге писмено формулисати. Кодмањих предмета довољно је у кратко изречено мнење референта које се напише на акту саму. § 32. Сваки пословни комад мора најкашње за мјесец дана од дана када је референту достављен, обрађен доспјети у сједницу. За агенде које се тичу попуњивања упражњених мјеста, наступа тај рок истом онда кад доспије вријеме стечаја. Пословни комади, које епархијски епископ или његов замјеник означи хатнима , ваља нрицравити за извјештавање у најближој сједници. § 33. У приликама назначеним у § 46. може и мора конзисторијални члан замолити, да буде ријешен реферата и гласања. § 34. Ако којп посао засијеца у пословни круг другога којега или впше конзиеторијских