Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х- ИСТОЧНИК Св. 6

Стр. 220 .—, 6. Сједнички записници. § 77. У евакој сједници има конзисторијални канцелиста водити записник. На пелу записника биљежи се дан сједнице, категорија иете (обична или пленарна еједнипа) и имена присутника редом којим сједе, као и имена одсутника и разлог њихова одсуетва. § 78. Сваки нословни комад о ком се извјештава, биљежи ее на лијевој половици превинутога записника уз назнаку рефсрента, онда с наводом пословнога броја и кратком ознаком предмета. § 79. За тим се на десној половици биљежи најприје у кратко означени предлог референтов, онда течај расправе вођене о предмету, и најпослије успјех гласања са закључком у предмету створеним. Ако је предлог референтов прихваћен од свијех чланова, онда се испод предлога пише „једногласно прихваћено". У потоњем случају имају се навести чланови који су гласали за предлог, а који су против њега. Ако се закључком прихвати противан предлог, има се писати „против предлога, референта Н. према предлогу Н—а већином гласова (чланова који се поименице наводе) прихваћено." Иза тога слиједи кратко и јасно означени садржај закључка. Ако је епархијски епископ због расцијепаности у гласовима (§ 70.) пли по властитој увиђавности (§ 72.) опредијелио, да се о предмету у најближој пленарној сједници поново расправља, додаје се „одго!ђено". Ако ли је епархијски епископ самостално одлучио, }ер иза поновљења расправљања није још получена апсолутна већина (§ 70.) или по свом освједочењу нпје могао пристати уз закључак конзисторије, онда слиједи оддука епархпјскога епископа с додатком „по рјешењу епархијскога епископа". § 80. Када разликост мнења влада у главној ствари, пма се, пошто се наведе предлог стављен по референту кратко, али разговјетно и тачно записати, кога је мнења био сваки поједини гласоватељ, и којим га је разлозима подупирао. § 81. У заиисник се унисују и прилике, које се за времена сједнице догађају, нарочито оне које се односе на расправне предмете, даље

опетовано стављени упити и гласовања, те еветуално обустава расправе и одгода, предмета до најближе сједнице. § 82. У записник се уписује и свака промјена, која се је збила у особи предсједника или гласоватеља, и узрок томе. § 83. Ако онај који саставл>а записник, сумња у погледу појединих момената, дужан је предсједника умолити да се дотична чињеница разбистри и он предмет онако у записнику уведе, како је на расправу нзнесен. § 84. Свакоме члану на вољу стоји, насупрот закључку створену по већини, своје властито мнење истакнути сепаратним гласом. Ако се тај сепаратвотум одмах даде у записник, онда га дотични гласоватељ још течајем сједннце прпјави, и не смије га кашње од три дана од сједничкога дана рачунајућп прпложити записнику. § 85. Сваки се записппк, како га је перовођа закључио и потписао потврђује (верификује). Ова потврда и овјеровљај (верификација) има се обавитп за 24 сата од двојице чланова, које по реду измјенице на то опредјељује предсједник. § 86. У тексту записника не смију се пре. инаке што их верификатори имају провести, иначе уписати већ власторучно и уз додатак потписа и надневка. § 87. Будне ли приговара нротив еаставка записника, који се тичу садржине предлога или успјеха гласања, има се о том у најближој сједници извијестити те с позивом на закључак треба верификацију формално предузети. § 88. Овјеровнтељи имају сваки верификовани записник на свршетку с тим додатком потписати, да је садржина истовјетном пронађена, не учинивши на њој никакве промјене; или да је записник исправљен коректурама, које се виде на дотичној страни записника; пли да се у име исправка које точке заппсник у првој сједници има предложпти. § 89. Овјеровптељи имају записник како су га овјеровили, означити бројевима страна, текућим кроз цијелу годину. § 90. Тако овјеровљен записник предлаже се у првој идућој сједници, да се уклоне неисправноети, којих можда има, те се онда даје предсједнику на потпис.