Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 277

приносећи угодне Богу н љој жртве, најодушевљеније посјећавло. љеном покровитељу, св. Сави под скут нрнтицао и тражио мелема душевпој п тјелесној слабости. А служиоци св. олтара и св. трапезе —■ свештеннци оба реда билн су му — народу — најмилији лијечници свију слабости (мана) — прави оцеви и свједоци сг.ију и>еговпјех како добријех тако и худијех дјела, врлина и порока. Еао што су наши стари за успомену преласкч И! многобожачке у праву истиниту вјеру, вјеру православну, изабрали себи патроне: св. божијс угоднике, и нама то у нашљедство као амаиет оставили, тако је и свака црква наша православна, пз љубави и поштовања, изабрала себи нарочпте празнике Христове, Богородичне и светитељске, као патроне, којих се у дотичне дане нарочито сјећа, и којих тада успомену особито слави у зајадници са живом црквом — општином вијернијех Хришћана. Таквијех празнпчнијех дана имале су и нмају и данас све наше цркве преко године много. Особито пак у нашијем манастирима, ђе се и одржала, може се с' правом рећи, наша св. вјера, српско име, језик народност, прослављане су најсвечаннје, — као што се и данас прослављају — наравно према околностима •— храмовске славе! 0 такијем свечаностима, као што је свима познато, свештенство с' народом са околнијех села и из даљпјех крајева долази црквама односно манастирима, ђе се моли Богу, весели и пјева по неколико сати или по неколико дана. То бива редовно сваке године, разумнје се, као што рекох, како ђе допуштају разне придике времена и остале околности. И наша овдашша црквица, од како је подигнута и освећена, прославља сваке годиие успомену: „ПриккнГл геАтмр .иош,!« шлтитма НГкол ,1 а " (9. маја), као дан своје храмовске славе. Па као што је нзабрала између многијех својих светитеља моћна заштитника, милостпва посредника пзмеђу себе, односно своје побожне дјеце — живе цркве — и Бога, тако је изабрала и најљепши дан у години, дан !). мио. нрног маја, када је човјек и иначе, окружен у ца г ;тчу роде поретком и васцијелом красотом њеном, весео, крпјепак и расположен; ушљед чега се рађају у њему побожна осјећања, слатке жеље и наде

И као сваке тако и ове године прослављена је овдје успомена пренесења св. моштп оца Николаја, као на дан храмовске славе овдашње цркве. Прослављена је најсвечаније. Успомена та прослављана је, као што горе рекох, редовно сваке године у своје вријеме, али је прослава у томе смислу ове године била евечанија него и једном до сада, јер бијаше увеличана присуством високијех гости и далеко већијем бројем народа у опште, него што је то било у прошлијзм годинама. Осим тога бијаше и вријеме врло угодно. За то ћу, идући по реду, описати ту свечаност, а вас пречасни господине уредниче молим, да нстоме опису пзволнте уступити мало мјеста у цијењеном „Источннку", јер се падам, да неће бнти сувишно ноштованијем читаоцима љеговијем. У петак — 8. маја - у 12 8 / 4 сата послпје подне милозвучпп глас звона са впсокога торња наше красне црквице огласи долазак впсокога госта, великога добротвора народног, емједога старине Архипастира ИиколајсвиИа. Па тај глае изашли су питомци па обалу бнстре Боспе, гдје су у два реда прпчекалп и поздравили са добродошлицом милога свога госта. Гсподина митрополита праћаше и друга одлична господа. Пошто је поздравно, пријешавши на лађу прско Босне, евоје духовне сипке, своју узданнцу богослове, а опн сваки редом цјелнвали његову св. десипцу, ношао је архицастнр у велику заводну салу, да одмори своје етарачке коети. У у 4 сата ио подие је у заводној црквици иразнична вечерн.а отночета, на којој је прпсуствовао и хл.еб благословио Впсокоиреосаештенп обучеп у мапторосу пз свога стола. Вечерњу службу одслужило је впше впеокопречасне господе свештеника са диа ђакона. По свршетку вечерње п по изласку из цркве, већ бијаше и сунце сјело на западу да почипе. Оамо још своје злаћене зраке шал.аше, см'јешећи се — рекао б' — на красну одјећу прољетну миомирни бај мајски. А пебо, обасуто тпјем руменијем зрацима, она прекрасна завјееа рајска,као да у томе моменту саопштаваше грпјешном човјечству милост божију, нзбављене од гријеха и вјечни блажени живот и радост ! 0, да ли има не свијесне душе, која при таквоме дирљпвом прнзору, нарочито из овакога романтично-усамљена мјеста, неби помислпла на