Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

стојник др. М. пд. Кукуљевић и повјереник зем. аем. владе благородни г. П. Тодоровић и друга одлична господа. Црква је била дупком пуна народа, али га је толико 4 пута више било око иркве, што не могаше станути унутра. По свршетку литургије ношена је литија око аавода и цркве уз појање светитељског тропара : „Приспје ден"... Пошто 1е довршено богослужење пошао је Високопреосв. Г. Митропол. са господом и светитеништвом уз пратњу питомаца кроз гомилу оног силиог свијета у завод, да се одмори. У 1 сат по подне отпочео је свечани ручак у великој заводној трпезарији, на коме је, осим г. Митрополита, наставничког особља, осталијех свештеника и грађанскијех чиновника, присуствовало }ош доста одличнијех гости као и заводни питомци. За ручком је пало вшпе здравица, а најприје је наздравио Високопреосвештени Митрополит за здравл^е и дуг жв вот Нзег. Вел. цара и краља Франца Јосифа I., на што су питомци и св:о друштво отпјевали царску химну. За том здравицом наздравио је високопречаснп госп ректор Петрановић за здравл>е и дуг живот преузвпшен. госп. министра Калаја и високе зем. владе, изјавивши пм уједно у име цијелога заводног особља топлу благодарност на благодјејанијама. На то су питомци с гостима отпјевали: „Многаја љета!" Даље је напио господин Тодоровић за. здравље Љеговог Високопреосвештенства Господина Митрополпта Николајевића, препоручивши питомцима, да он свима идеал и огледало буде у свему. Та здравица пропраћена је еа: „Тон деспотин". . . Четврту здравицу говорио је г Д. Адамовић, богосл. IV. године, у којој је изјавио високијем гостима и свему друштву у име својих другова, да ће он као и његовп другови одазвати се достојно своме високоме позпву, када ступе у јавни зкивот; међутијем да ће безусловно и на вријеме вршити све ђачке дужности, — захваливши уједно гостима на својској посјети. Пету здравицу напио је г. Кукуљевић за здравље иовога свештеника Милановнћа, који је получио чин свештенички. Та, као и многе друге здравице, пропраћена је са: „Живио!" и „Многаја љета!" Иза ручка отишли су гости да се одморе, а по кратком одмору г. Сауервалд еа дотичном гоеподом отпутовао је у Сарајево. А весели народ, одушевљен молптвом, ганут дубоко поематрањем сиједога Архииастира и

церемонијала при богослуљењу, отпочео је народно коло, одмах по изласку из цркве на ледпни пред заводом. Ту јеиграо. пјевао и вееелио се до саме ноћи, а тада се разишао својим кућама, потпуно задовољан, иун милине, пун слаткпјех усномена. РБ. В. госп. Николајевић ноћио је у заводу и на вече Никољица, а сутра-дан — у неђељу 10. маја присуствовао јс на литургији, коју је одслужпо у заводној црквпци свештеник Милановић са новијем ђаконом Лазичићем. Истога дана, т. ј. 10. маја, у З х / 4 сата пошље подпе кренуло је 1Б. В. у Сајзајево. Пптомци су га испратили до на обалу Босне, ђе их је са краткијем говором очннски пучио, да се и у будуће уредно владају п својски труде за свој будући иозив, а високонреч. господа паставници прати лп су га до стапнце жељезничке. „Пођн с Богом милп владико, мили Архниастиру, и ми тп свп желимо срећан п_ут!" поздравили су пнтомцн једногласно свога милога госта ири растапку, на љегову пошљедњу: „(Ј Богом дјецо!". . . Тако је ирослављена ове годпне уеиомсна храмовске славе наше цркве у Рељеву. Увјеран еам да нећемо пп у будуће нзгубити свога највећег поштовања за св. матере наше — за прлвоелавне цркве паше у ХерцегБоснп, које нам чувају наше двије највеће еветиње: сриекп језик и олтар ерпске побожности. Пећемо се нпкада показати непослушнп п неблагодарнп учснпци те наше најпрече народи^ школе, и њепој паставп у васнитању, које од ње имамо п добивамо. А то ме увјерава нашега најпобожнпјега расположења дух и овако одушевљено похађање њеио и слава. Увјерен сам, д» ће православна црква као п сриска школа наша, глшпл.ети п од сада као н до сада што су у нама и над нама. Црква наша пеће погинути ннкад,а, јерјеона пста ева временаи љета свему свијету и нама задржала у својој облаетн. А док»те тако будемо нослушни и вијернп цркви, докле се њеиом гласу будемо покоравалп, њене заповпједи савјесно испуњавали, њу одушевљеио поејећавали, бићемо на лађи земаљскога живота вазда сигурии, слободнп: „Стрлр же нич|'(го i« оуеон.ша, ниж[ (,ч8ти,ига, 'гикш ск нн.ии Бог 'к" ; а од туда ће уједно шљедоватп пам свима вјечнп и блаженп жпвот. Ј Ремву , 10. маја 18У2. Вид. ГЈарежанин, уогословпц.