Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 284

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

том налазе 4 викарна епископа (1 за новгородску, а 3 за петроградску митрополију.). Надаље, до сада има пет упражњених викаријатства: Березовско (у Тоболску), Волоколамско (у Москви), Козловско (у Тамбову), Муровско (у Владимиру) и Прилуцко (у Полтави). Ради пространства тамбовске епархије указала се сада потреба да се подигне и друго викаријатство, јер јс та епархија по броју житеља (2 Ј / 2 милијона) већа и опсежнија него и једна друга и цијелој Русији изузимајући само кијевску (З г /' 2 милијона) и вјатску (3 милијоНа). С тако пространом епархијом управља сада самоједан архипастир, Преосвећени Јероним (в-ћ мГр-к Илпја Ексемпљарски, рођ. 19. јула 1837. год.) дочим на пр. у петроградској митрополији^ при далеко мањем броју житељства (1. 750.000) има чак 4 архипастира (митрополит и три викарна епископа). Свега владика руске цркве, како активних тако и умировљених има сада 106, а у том броју су: 3 митрополита, 13 архијепископа и 90 епископа, међу тима 37 викарних епископа. По изображењу наших јерараха има : академика 95, уннверзитетских кандидата 2, семинариста и духовиоучнлнштнога образоваља 8. Међу јерарсима -— академика има : 3 доктора богословије, 60 магисгара и 32 кандидата. Највиши степеп доктора богословије имају само тројица: првп викар кијевске Мнтрополнје нреосвећенн Снлвестар (в г к мГр^ Стефан Малевански, рођ. 1827. г. на Волини), епископ Капевски, прави професор и ректор духовне академије кијевсЕге; 2) Могилевски епископ Сергије (рођ. 1829. г.), и 3) Екатерннославски Августин (рођ. 1840. г.) Сва тројица су питомци кијевске академије, која и у данатње вријеме има највећи број јерараха, наиме — 34, дочим осталим академијама припада: московској 22, казанској 13 н петроградској 26 јерараха. Између 106 јерараха руске цркве најстарији су данас овн: високопреосвећенн мистрополит Исидор (рођ. 1. окт. 1799. г.), олонецки епискрп Павле (80 год.), тулски архиепископ Никандар (77 г.) донскнархијеиископ Макарије (75 г.), углички епископ Амфнлохије (74 г.), уфимски епископ Диониснје (74 г.), јарослћвски архијепископ Јонатан (73 г.) таврички енископ Мартинијан (72 г.) херсонеки архијепископ Сергије, који сада ирисуствује у св. синоду (72 г.) и харковски архијенископ Амвросије (72 г.). Пасунрот у млађим годинама

налазе се епископи: ладожски Николај (39 г.), острогожски — Владимир (38 г.) нарвски Никандар (87 г.), киренски — Агатангел (35 г.), и можајски Тихон (34 г.). У епископском сану дуље него остали налазе се митрополити: Исидор (више од 57 г.) Јоаникије (31) и Леонтије (32): архијепископи: Никандар (32), Сергије( 31) и Сава (30); епископи: имеретински — Гаврило (34), бивши Владимирски — Теофан (33) и Горијски — Александар, викар Грузије (30 год.). Пошто у Русији има до 112 милиона житеља обојега спола, то један архипастир долази на више од једног милиона душа; сасвим обратан одношај је на пр. на далеком истоку : у јерусалимском патријархату на 25.000 православних има један патријарх и 12 епископа, од којих су, у осталом, 10 титуларних а 2 имају само самосталне катедре, осим блаженога патријарха Јоакима IV. На послетку привешћемо општу статистику православнога клира и цркви с манастирима. Мушких манастира има 478 с 19 хиљада монаха; дјевнчанских манастира и скитова 288 с 48.888 монахиња и послушница манастирских; катедрала и цркви иарохнјалних 40.459 са 40.005 протојереја и свсштеника н са 12.444 ђакона; између 1.500 иротојереја налази се 62 катедрална протојереја (као у карловачкој митрополији: протопрезвитери) као представника свега бијелога духовенства енархија. Од њих су само 5 катедралних протојереја при богослужењу украшени скупоцјеиима митрама, из кабинета Бзег. Величанства: св. петроградскога Исакпјевског собора протојереј Петар Смирнов, Кијевософијскога Петар Лебединцев; Новгородскога светософијскога собора Василије Орнатски; Московскога Христа Сиаситеља — Александар Соколов, и бившц одески катедрални протојереј Михајил Павловеки (рођ. 8. нов. 1810.). Осим тога митрофорни протојереји су ови: протопрезвитер Јован Јанишев, протопрезвитер Александар Желобовски, протопрезвитер Николај Сергијевски, протојереј Алексије Парвов, Александер Владимирски (ректор казанске духовне академнје), Димитрије Соколов, Јован Толмачев (сакелар собора у знмском двору), Јован Базаров (духовник краљице впртембернисе), Василије Лсбедев (бивши духовник велике кнегиње Алексапдре Петровне), Гаврило Л>убимов, Петар Зиновјевски и Александар Шчеиин."