Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

6. Петак. Њ Е0Н1А НИЧ!ГШЖ(, ГДЖ( НЛ1ЛШИ П0(Т(1ЛТН. Освануо је и данашњи дан, животодавче мој. Ја сам пун радости, што ме је благост твоја у животу одржала, и са синовном признате,1.иошћу иадам на кољена пред тобом, Боже и отче мој. Ја сам познао по милости, коју си ми досад указивао, и по помоћи, коју си ми шиљао, да си свагда близу мене био, и уздам се, да нећеш руку твоју тргнути од мене у напријед, нити ћеш ме оставити само-сама, ако сам због сагрјешенија мог то и заслужио. Како би жалостни и пусти били дани живота мог; како би тамно и облачно било свако јутро за мене, кад не би имао тврду вјеру у тебе, Боже, свесилни помоћниче! — Но, ко је мене тој вјери научио? Коме ја имам благодарити на том великом благодјејанију ? — Ономе, који је у данашњи дан на крсту умро. Ах, та то је Спаситељ мој, Спаситељ цијелог рода човјечијег. Оп из превелике љубави спрам нас жертвовао је свој живот, само да нас ослободи од гријеха, да нас изведе из мрака глупости, и да нам учини слободан приступ к мнлосрдном Богу. Благо мени с таквим отцем, као што ми га је Спаситељ мој представио. Ја вјерујем у тебе тврдо и неиоколебимо и не бојим се, макар ме шта снашло на стази живота мог. Мене не страши неизвјестна моја будућност, јер си ти штит мој. Само ми помози, да свете твоје заиовједи не престушш и због тога не удаљим тебе од себе. Не дај, Боже, да кривицом мојом пострадам и да мојом руком иосадим чичак и трње по стази живота мог. Ја ћу трпити и сносити зла овог свијета, али сам рад, да ми је савјест чиста и лака; да ми не иребацује, да сам сам себе у зло увалио. Чиста савјест велшса је утјеха у страдању; па кад знам,

Стр. 399 да ме срце моје не осуђује, онда осјећам радост, која је теби сродна. Поклони ми, Боже, овакову радост, која ниче само нз онаквог срдца, које је вјером у тебе скроз проникнуто. 7. Субота. Жизнћ чмок^м н,1 з(,и,1Н аки сбнћ. Брзо пролазе дани живота мог и не повраћају се.. Ту нема застанка, бнли онн радостнн и чемерни, и тек се зачудиш, кад опазиш, да си на крају. Таква је судбина људска; ра^амо се и нестаје нас; ал ти, Боже, ти си један исти од прпје вијека па до у безконечност. Ја ти из свег срдца благодарим у мојој јутрењој молитви, што си ме и ове ноћи и ове цијеле седмице отеческим твојим благословом заштптио. Благодарим ти и славим те за она благодјејанија, која си разуму и срдцу мом преко ове седмице указао. Ти си у срдцу мом иробудио благотворна осјећања; саопштио си разуму мом спасоиосне истине, и помагао си ми дужности стања мог честно испунити. Но ири свем том ја сам падао у погрјешке. Слабомоћна природа н несмотреност моја навела ме је на то. Ја те мол им са сокрушеннм срдцем, да ми опростиш. Теби сам рад посветити све дане и недјеље, које још узживим, и мислим боље и ревностније пастојавати, да ти угодим, него што сам дојатсо угодио. При том нећу сметати с' ума, да живот човечији има свој срвшетак; дакле, да ће и мене данас сутра нестатн одавде. Ја сам једну седмицу преживио —- но доћи ће врпјеме, кад ћу ја и вјек мој иреживити; — благо мени, ако се е' чистом савјешћу у вјечност преселим; ако ме ннкакво ка-

Б.-Х. ИСТОЧНИК