Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 407

ггокажу, да се тога дана сваке године у што вишем броју ту на модитву скупља. 2. Иоворукоподожени свештеник Никола Комадановић примљен је у свешт. удружење. 3. Има се питати св. Митрополија, којим ће се начниом овамошњи сеоски народ одвратити од обичаја давања даћа (софри), које чине за свако умрло одрасло чељаде, приликом четрдесетнице, полугодиипннце и годишњице. 4. Да се сељанн поуче да крсна имена славе нристојно по 1 дан а не по неколнко дана. 5. Обзиром на то, што је мало свештеника, који имају сачуване све окружнице а још их је мање, који имају или воде „циркуларни протокол" — има се замолити св. Митрополиј.а, да се у посебну књигу дају оштампавати све окружнице дух. власти као и све наредбе владине, што се односе на цркву и школу. 6. Да свештеници у 4 годишња поста, први дан са освећеном водицом по^у по домовима у вароши, а ко нарочито позове ономе да се и у кући водоосвећење изврши. 7. Да се јави св. Митрополији за Пера Спасојевићп, који шири у народу сујевјерство писањем разних записа и прорицањем. 8. Ова тачка односи се на лкфусобно савјетовање свештеника, како ће они као носиоци божанске науке, проповједници мира и љубавц радити и свом позиву одговорити. 9. Пароси горагнки и руђански имају сходно осталим свештеницима наплаћивати по 1 фор. за „трикратно оглашење" и предавати за иодмиривање писарничких потреба протоир. уреда и зборнице удруженог свештенства.

10. Потписана је и послана брзојавна честитка И>. В. Митроп. Серафиму, којом му честита крсну славу дан св. Арханг. Михаила. 11. На питање горњег пароха надзиратељ протопр. одговара, да му није познато јер није обавијешћен ради ли што год св. Митрополија на уређењу и побољшању материјалног свешт. стања. Иа основу т. 9 записника I. ред сједнице надзиратељ у име свешт. овог протопрезвитерата поднио је у своје вријеме св. Митрополији посебну представку о уређен.у дотације свештенства. Пошто је у овом важном питању нужно да се чују мнсли, убјеђења и знања свега свештенства, то ћу овдје привести садржај представке овамошњег свештенства са жељом: да и други протопрезвитерати нзпесу своје назоре о тој ствари, јер само узајамним договором доћи ћемо до опште жељне мете. П])едставка та у изводу гласи: Пошшо је свештепик служитељ олтара и учитељ народа, то се он мора добро држати тога опредијелења и на висини свога положаја. Нрема велнком нозиву што га свештенство у народу има, требало бп и његово стање што боље и сјајније да буде, како га материјалне и физичне мане и недостатице не би у очима народа и других понижавале због тога; па зато кад је свештенику стављена већа одговорност нрема народу због његовог изричног иозива за службу Богу, поуку и нримјер лијеп народу у свему, што је по православном духу Христове науке поштено и патриотично, онда се свештенству не може порицати право на пристојно издржавање. Фактпчно стање нстиче пријеку потребу: да се положај нашег свештенства боље уреди и материјално 2*