Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 406 Б.-Х. ИСТОЧНИК Св. 8 Ето, шта су у стању урадити добрп /шшо, дондеже гк'к г'к илк\/Ио", као што нам свештеници, који са вољом хоће своју тако и си. писмо налаже. свештеиичку дужиост да врше, а с' тиме Зајвчар, 22. јула 1892. год. помогну и себи и ближњпма својим!! Милан С. Пантелијћ С' тога браћо свештеници сви „Д'к= 1 свештсн. зајечарсгси

Са светитеничког У данаипћем времеиу када просвјетни ор: ани у свнма народима раде на томе, да што више свјетлости науке допре у све па и у најниже слојеве народне, позвано је и српско-правосл. свештенство онијех крајева да по дужности својој нарочиту бригу води о народу, да га подиже, просвјећује и из мрака незнања изводи^ јер „пастири" треба да буду мар.виве пчеле п они вриједни радници, који ие смију ни пошто онај „талант" што им га је Отац небесни дао окрњити ни мало, кад им се у грнјех уписује ако на њему што год не зараде. Задатак свештеника најбоље је оцртан од једног српоког Архијереја овим ријечима: „ СвегиШеници су народни учитељг1, они су из народа, они живе са народом у најближем додиру, опи имају прилике и могућности, да познају моралне врлине као и моралне болести народне; па вјером, љубављу, молитвама и поуком из Христовог еванђеља врлпне да подржавају и развијају, а болест да лијече богоданим вјерозаконим сретствима. Свештеници су духовни љекари — душеиопечитељи, па треба да у свакој прилици поучавају и марљиво чувају народ од гријеха, од странпутица, од заблуда, да слажу, мире, сл.уб.кују и спасавају повјерене им дугие човјечије\ и Доиста дакле задатак свештенички је узвишен и у пуној мјери достојан, да се они, који му се носвете зарад могућности његовог са-

збора у Чајиичу. вјесног вршења одреку свега оног што би му могло уштрба нанијети! Али колико је овај задатак племенит толико је он и мучан, особито данас. Знајући то свештенство у чајннчком протоврезвитерату са дозволом свога високодостојног Архипастнра Серафима осиовало је у лањскоЈ" години тромјесечне редовне сједнице, а у иамјери, да узајамним братским споразумом, заједннчком вољом п способностима чува н његује све што је па корнст православне вјере. Рад I. п II. сједнице саопштио сам пошт. читаоцима у IX. и X. св. „Б. X. Источника" од пр. год., а сад ћу да у изводу изиесем рад III. сједнице. Ш. јЈсд. сједпгсца држана је 8. нов. 1891. у Горашкој околини, код цркве херцега Стефана, н на њој су (.оппшепа ова ријешења. 1. Да би се и међу простим пародом нашим боље раширило сазнање значаја цркве херцегове и тијем се унаприједило народно интересовање о славном херцегу Стефану као православном владаоцу п оцу јуначне Херцеговине, о његовом настојању и раду у погледу одржања православне вјере и народа српскога, којима је он у она тешка времена био тврди ослонац — ријешено је: да се сваке године на Видов-дан (1 5. јуна) код херцегове цркве држи духовна сједнпца, те тако да свегптенмци примјером народу