Босанско-Херцеговачки Источник

2

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 405

к'к()Нк1И, о /илл'к /ии еил-к еси к^крент*., ндд^к. лшоги.ии та постаклјо : кииди кт* (мдостт,. Госиода ткоегш", (Мат. 105. 23.), а започето дјело недоврши, због чега сви оплакиваху овог доброг свештеника свог и говораху: зашто га Бог иепоживље још коју годииу даиа док неподигиемо оно, што сви одавна жељесмо, а то је цркву и школу, па онда ако би и сјутра даи одмах умро. Но тако сигурно је Бог наредио, с' тога нека опет буде воља божја, а попа Миленка Бог да прости, јер он нас спасе, избави обогати, рекоше други. Њихову молбу небесно провифење услишало је, и они након двије године опет добише доброг свештеника у лицу поп Миленковог синовца, кога покојник још за живота свога себи за замјењеника бјеше спремао. Поп Јеремија дакле заступи свог пок. стрица на парохији; али га заступи не само у нурији, већ и у свима врлинама његовим. Он дакле бјеше други поп Миленко, који се од њега само по имену разликоваше. Заузимањем оца Јеремије село је ово озидало себи пр. г. дивну и величансвену зграду за школу за четири учитеља, која се ријетко гдје овакова видјети може, и у коју се скупљају весела дјечица, те се ту нанајају у свима потребним знањима, вјери, побожности и осталим наукама. По поп Јеремнја продужи још и даље, па из осталог новца добивеног од продате хране, у споразуму са својмм добрим парохијанима озидао је и дивну цркву у византијском стилу, у средпни села, а крај самог главног друма одмах до саме школе, која са својим украсом и велељепотом напаја у благочашћу њихове побожне душе, а снојом висином и љепотом показује пролазећим путницима и осталој околини какво је сада село В . .

ц и какав свештеник и парохијани у њему живе. До цркве је још озидан и красан звоник црквени, којн се са својим позлаћеним крстом уздигао небу на висини. да се једва оком видјети може! Црква се тек сада довршује, а вриједни и иобожни сељани недаду, да се темпло (иконостас) о трошку касе црквене начини, — већ се надмећу, који ће од њих што већу н љепшу икону, као и остале украсе и утвари приложити, те да цркву и изнутра онако исто као и споља украсе, те да себи за живота стеку на земљи дуг живот, здравље и напредак, а на небу вјечно блаженство и на тај начин име своје овјековјече. Посматрајући данас ово село и доводећн га у сравнење са пре^ашњим, види се, велика и огромиа промјена, коју су изазвали ови добри и вриједни свештеници. — И доиста село В ц у данас је прво у цијеломе округу. Најбољи н најбогатији људи јесу његови мјештани. Сјем колосалне школе, цркве и звоиика, још красе село и дивно озидане куће, кошеви, амбарн, пивнице, три гостионице по плану озидане, и остале зграде и ограде; чистота највећа у селу као и шљунком добро насуте све ч лице казују путнику, који нрви иут у то село у^е, да ту живе врнједни — људи, добрп домаћипи и побожни Хришћани! Све је ово заслуга на далеко чувеног поп Миленка и његовог синовца мудрог поп Јеремије, којн умједоше паметно обдјелатп њиву Господњу и дани им талант умножити. Они дакле сада смјело могу Спаситељу прнступити са ријечима: „Господи, патк талднтт^ /ии есп прЕддл г к, а дрбгја патб таллнтк приоЕр^ то\олгћ. и/ии", (Мат. 105 20.). С' тога, слава им.