Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

извргне из свештеног чина". Слично је правило изречено и поновљено и у правилу првог Антиохиског Сабора, а на Сабору Никејском казано је, да се равноденствије рачуна 21. марта сваке године. Ова се наредба за празновање Пасхе у источно-православној цркви и данас најтачннје обдржава. Али због погрјешпог рачуњања годишњег времена не празнује се Пасха у оно доба, када би је требало празиовати по одредбама Никејског Сабора. јер се равноденствије данас рачупа 9-ог марта, а пређе 21-ог марта дакле излази разлика у 12 дана. Ова се разлика у времену показала отуда, што се годпшње вријеме по Јулнјевом календару, кога се држе православни хришћани — рачуна од 365 дана и пуних 6 сати. а у ствари није тако. Најтачнпја посматрања аотрономска од впше стотпна годнна тврде: да година не траје више од 365 дана, 5 сати, 48 минута и 45 секунда. Ова разлика у 11 минутн п 15 секунди чинп, те да за 128 година добијемо један дан. И тако, ако је равноденствије у времену страдања Христа Спаситеља бнло 21. марта, то послнје 128 годпна, равноденствије биће не 21 марта, већ 20. истога. И ако су од најстаријпх времена астропомн опажали погрјешку у бројању годитњег времена, ипак православна црква нпје доиуштала нромјену и поправку календара од самог никејског сабора, који је у Јулијевом календару учинио исправку у томе, што је прољећну равноднсвицу вратио од 18-ог на 21. март. Погрјешно рачуљање годпшњег времена, од 365 дана и 6 сати учинило је то, да је прољећна равнодневица и од 21. марта сишла на 9. март, а послијс сваких 128 годнна, сводиће се један дан ниже. Римска црква за вријеме управе папе Глигорија ХШ. 1582. године, увиђајући погрјешку Цезаревог калсндара, учинпла је изправку за 10 дана, наредивши да 5. октобар буде 15. октобар. Али је н ово рачуњање погрјешно, јер се гсруг годнне по овоме броји да има 365 дана 5 сати, 49 минута и 13 секунда. Дакле, година оваквог рачуњања дужа је од сунчеве године

Стр. 411

за 27 секунда. И ми нити желимо, нити можемо пристати на примање погрјешног Глигоријевог календара, којп пада у другу погрјешку, и који би кварио ред у нашим црквеннм празницима и службама. Него налазимо за умјесно, да се по примјеру Никејског Сабора поступи. Ако се не учини исправка у Јулијевом календару, којим се служи православна црква, веле астрономи, да ће се дочекати то вријеме, да ће прољећна равнодневица испасти из мјесеца марта и отнћи у фебруар и т. д., а тиме бисмо погријешили протпв канона, који наређује, да се прољећна равнодневица рачуна 21. марта сваке године. Оцјењујући мишљења стручних људи и астронома, а како се приближује одређен у црквенпм књигама крај пасхалији — 1940. год. нплазимо иотребним, да се све православне автокефалне цркве споразумију и заједнички нађу пачин, како би се и очувале канонске одредбе п погрјешке у календару нсправиле. С тога изпосимо Вашој Светости овај предлог, да га у с;зојој мудрости проучите, и саставите један одбор од православних астронома и научених свештенпх лица, те да се на основу утврђеног аотрономског рачунања, а то је, да година сунчева траје 365 дана, 5 са,ти, 48 минута и 45 секунда, ноправи Јулијански календар. И на овај начин добиће се стална равнодневица, која би п остала непромијењена, као што би се и хригћанска пасха увијек празновала у оно доба, када је Спаситељ свијета Господ Исус Христос Пастироначелник наш из гроба васкресао и занечатио истину спасења човечанства. У свакој пристојности и оданости према вашој светости, подносимо вам овај предлог на ваше благоусмотрење. Препоручујемо Србпју, Краља и себе и молитвами вашим с дубоким поштовањем имамо част бити Ваше Светости покорнп слуга, архиенископ београдски и митрополит ерпски Михаил Његочој Светости Лрхиежиасотсу Константиноиоља — Новога Рима. IIатријарху Васељенскоме госиодину Неофиту. „Н. Д."

Б.-Х. ИСТОЧНИК