Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 412

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

Отаро-српске књиге Описујући у „Шематизму херцеговачке митрополије за год. 1890." знамениту Херцегову задужбину, напоменуо сам, да се тада у истој цркви затекло 5 комада старинских, што писаних што штампаних књига, и уједно навео, да ћу згодном приликом отети забораву, и у потањем опису предати јавности све оно, што је у тијем књигама од опћег значаја. Пошто неће бити на одмет, да се објелодани садржај истијех књига, чиме се тако^е доприноси по ђекоје зрнце расвијетљењу наше народне, и мучне и тужне и славне прошлости, то сам рад, да слиједећим ретцима откупим задану ријеч. Т. Отачник манастира Ораховице на ријеци Лиму. Формат је ове књиге средња осмина. Листови су дугачки по 21, а широки по 15% цм. Књига је повезана и стављена у јаке, дрвене, кожом обложене корице, са утиснутијем шарама; повез је чврст и доста укусан. Хартија је јака, глатка, сјајна и фина, а сваки табак преложен на 8 листова. Ред табака означен је по црквеном начину словима, а ова су написана у средини доље, на сваком првом и пошљедњем листу дот. табака. Књигу је у вцлу штампе писала добро увјежбана рука. Слова су средње величине (висока по 2—3 мм.) а редови, који теку цијелом страном, дугачки су 9 '/а цм. Наслови и почетна слова појединих одјељака, писани су црвеннм, а сав други садржај (па и записи) црним мастилом, које се тако красно одржало, као да је књига недавно постала. Облик је слова чиста србуљска црквена ћирилица, а од такозваних типова босаи. ћирилице,

у горашкоЈ цркви. пађе се тек по ђеђе једнно слово „б", дочим је иначе скоро свуд његов прави ћирилски лапидарни облик. Значајни су чести скраћени спојеви у тој књизи за слова „ст", „тв" и „тр" ; њихов је облик истовјетан таковијем облицима у мљетачким издањима Божидара Вуковића. Писац је у тексту употребљавао е, \( и 'к; гл (ниђе а); к > (ниђе љ); 8 и оу; а скоро ниђе г к*), већ свуда к. Слово н писано је тако, да је пријечка вазда повучена управо са врха лијевог потеза, и једва мало у косо спуштена к десноме, тако, да би човјек често пута мислио, да је то п. На свакоме листу, ђе почима неки чланак или његов одјељак, означен је при врху, с краја, једном главном ријечи, дот. његов садржај. Но цијелу књигу није писала иста рука, пошто имаде на једном мјесту 4, а на другом 3 лнста, ђе је писање много простије, а облик писања скоро среднна међу штампом и рукописом. Та књига сад није цијела; нема предњих, и неколнко задњих табака, дочим је остатак прилично сачуван, осим неколико листова што су отпали к засебно стоје. Сириједа је нестало насловног листа и 1 и 2. табака, а од 3. табака на^ено је 5 листова; даље су нађени сви табаци до укључиво 37., али од 12. таб. нестало је 1 листа, од 13. таб. 2 л., од 15. и 18. таб. 1. л.; од 21. таб., на коме при дну пише: „зде кк1ст нздрћто", имаде само први лист; од 22. таб. нема 6 л., од 27. таб. 4. л.; 29.—31. таб. сав је изгубљен; од 34. таб. нема 1л., а иза 37. таб. имаде још 5 л. од непознатог, можда 38. таб.) дочим је даљи садржај пропао, па тако

') Само сам на једном мјесту и то у 64. наолову еадржаја нашао