Босанско-Херцеговачки Источник
Св. 8
Стр. 419
Звуци звона тјешиће вас, Почивајте мирно; Вјеков'ма ће свједочити, Да ј' потомство живо ! А ми ћемо непрестано, За то Бога хвалит', За слободу, благостање, Цару благодарит'! Бог да живи Франц Јосифа, Мила господара; ТТТто 1 - е српству подјелио, Слободу и права!
Са узбуђењем посматрајући при овој светковинн веселост народну, а особито омладине, и нехотице оте мп се ова прва пјесмица, сиротна, те је ставих на хартију. Само још ово. Ето шака људн, скупише лијепу своту од 450 фор., те звоно себи добавише. Дај Боже да и у будуће у напријед иду што се клоњи напретку п срећи. Живили Срби Црвичани ! ! У ФаковиЛима , на 1. јула 1892. год. Т С. П. иарох Факовићки.
Све је најбоље како Бог хоће (Народна приповјетка)
.0
Онога лијепога старога земана бијаше ти све боље и друкчије него што је данас. Људи су били поштенији, бољи и побожнијп; нијесу знали за пријевару н којекакве алчаклуке, а данас је човјек и ђавола престигао. Ако коме проговориш што ради овако, он ти одбије на нгалу: „Ајде Бога ти, гледај посла, Бог се свецима давно подмирио". Па баш тако је некако, ако се Бог и није свецима подмирно, људи су се наопако окренули, па се и не памти да се ко овога времена посветио, а ирије су свеци и по земљи ходали. Како људи раде, онако им Бог и даје; с тога данас и није ништа берићетли као прије. Данас се ради како се коме свиди, а не како Бог хоће. ' Оно је остала једна прича од старијех људи како су свеци по земљи ходали и свпјет кушалн и поучавали. Ђе би год дошли, питали би шта ко жели, па би то и давали Боакјом помоћи. У једној земљи за неки вакат мало засуши, а свијет поче викати: „е да је сад кише! а> Свеци то учинише свијету по вољи и паде киша. Кад се
људима чиљаше да Је кпше доста, они почну говорити: „вала да је сад лијепа времена, баш би добро било", па им и то свеци учинише. Тако су им свеци све по вољи угађалп кад год шћедошс више, кад ли сунца. А кад дође вакат, те поче воке и жито приспијевати а оно све горко, окуси шљиву — горка, окуси крушку — горка, скувај хљеб од кога му драго брашна, и он горал;; ама све што је Бог на земљи рода дао од горчине се окуситн не може. Људи се почеше чудити и каменити шта ће то бнти, те је све огорчало. Онда им свеци рекоше: „Ето, вама је било све како сте ви шћели и мислили да ће бптн нлјбоље, па видите гата би. Е тако је то кад бива по иксанском ћеифу и памети. Како год ви сами од себе помислите да је ово или опо боље, то не може никад бити онако, као што Бог својом милости даје. „Све што је од драгога Бога мудро је и добро". У Власеницама. Забил-ежио: Марко Р. Марковић, учитељ.
0 крстоношама. У селу Липљу код манастира Липља, сваке ној, те онда огласи свештеник народу, да ће се године на Вознесеније Христово, свсштеник и носити Литија кроз сво село Линље. Народ се народ нз истог села, састану се код јистог мана- ог.да поређа два и два, н свакн узме неки цркстира ирије божествене службе у норти цркве- венп барјак, неки иконе, неки крст, неки звонце, а