Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 420
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 8
свештентта се обуче у свепггеничко одјејанпје и узме св. Евангелије. Нипрчјед иде онај, гато носп звонде и звонп. За звонцсм иде барјак, за барјаком крст, за крстом свештепиге са св. Евапгелијем, за свештеликом идс народ и носи колико има црквних икона, а народ нјева ову нјесму: Христос воскрсс крстоногае; Крстоногае крст&к носе, Крстак носе Бога молс, Дај нам Боже овог л.ета, Овог љета берићета, Свакч гроздак чабар впна, Свакн снопак улчек жпта. У сред љета тија вјетра, Да нам Бог очува н.чш труд, Што с' трудпмо и радимо, И од града и од мраза, Господи Боже помилуј пас Господи Боже помилуј нас, Господи Боже помилуј нас, н онда сви викну велегласно: Ампп. Свепггенпк кад дође у сред с.сла, очита једно воскресно св. Евангалије, па опда опет пође даље све два и два, и пјевају пјесму: Христос воскрес крстоноше и т. д. Ч кад дођу на други крај села, свегатеник очпта Д ))уго вакрспо св. Евангелије. Опет свештеник са народом по1је, и пјевају псту пјесму: Христос воскрес крстоиоше итд. и кад дођу на другч крај села, очет свештеник очита треће васкрсно св. Евангелчје, и онда народ, који се налази у тим крстоношама постави ту софру, па мало доручкују, сваки пз своје торбе, коју је собом нонпо, пије, и мало се веселе, осим свештеника. Свештеник се ту мало одморп, доге народ не доручкује; и не провссели се, па онда сви устану, и пођу даље својнм путем, пјевајући своју пјесму: Христос воскрес крсгоногае п т. д. Кад дођу на трећч крај истога села, и ту свештеннк очита четврто воскресно св. Евангелије.
За тим пођу даље чјевајућн: Христос воскрес крстоноше и т. д. и кад дођу на черврти крај истог села, ту свегатеннк очет очита чето васкрсно св. Еваигелије, и одатле онда иду црквн сви са прикупљеним народом од тог истог села, и свп пјевају: Хрпстос воскрес крстоноше и т. д. Кад се дође црквч, онда сви униђу у црквену норту и стану у ред очч, којч су носили чконе крсг, ч Евангелије, па онда сви то цјеливају, а тако исто и оиај чарод, који је дошао, да се Богу помоли. Цјеливајући даривају по неку крајцару, а тај новац што на то падне, даде се у црквену касу — Кад се све то свршп, онда свештеник зачочме боасествену службу, ча кад се свргач божествсна служба, изађу на поље из цркве и норте црквсне, те постави свако село засебну софру, ч свакч гато је од јела и иића донио, ту на софри ностави; за тим зовну светшеника, да им благослови софру и кад свештенчк то учинн, онда сједне у врх софре, те мало једе, ча очда другој, трећој, ч т. д. софрч. — Тада чарод чоеједа, ча ма.ло једе, чије ч веселч се, кашње сваки устане нза своје софре, па једно друго доводи својој софри, и тако траје до мрака, како сваки својој тсући на конак може доћи. — Овакове части п софре постављају се и свакн пут, кад год буде збор код цркве манастира Липља, и то буде у великом миру н поштовању, — Ове крстоноше у селу Липљу чпне се зато, као нека завјетница пстог села. Свештеник Коста Душаник, укинуо је ове крстоноше има већ три године, зато, што оч нема никаква прпхода; мскао је од сваког, којп буде у тим крстоношама по 30 нов., а народ нпје хтео дати, па зато су те крстоноше и укинуте. У.чан. Лии.иЈ^ на Вознесен. (Спасовдан) 1892 Јован Новаковић, парох бистрички.
9
Завјетина. Иароднч српски обичај. Саопштио Ћорђс ПотмвиД. учитељ у мачастпру Милешеву.
Пошто овај срИски обичај пе постоји свуда, него само у поједчччм крајевима ђе Србн живс, ријеших се да га по могућности опигаем, ч ци-
Ову народну светковипу описаћу онако, како се у околинп мапастдра Милешева прославља. Прије свега треба ми напоменути, да свако
јењеном ,,Б.-Х. Источннку" доставим, нека са село има одређенп дап за ту светковпну.
истим — ако нађе за сходно — ЧЈегове штоване читаоце учозна.
завјетине све кућпе старјешине, чз онога села у коме је сутра завјетипа, скупе се на једно