Босанско-Херцеговачки Источник

Св.9

сиавнои косточнои ХрУстЈднскои в"кр'к .и8др= СТВОВЛТИ КО ВС/А ДНИ ЖИВОТД <М06ГШ, И НОС/1'ки= ствовати <ин-к во всс.их, и покиновлтиса кссгда ксесвАт-кпшел^, лнгк по д8\-8 отц8, Е селен« С!;о,иб Плтр1лр\*8 и *1р\Јегшскоп$ КонстднтТнополско/и8 и еги> свАт^кишел^ Огнод8, гакш № !«огл <ин'к ирсдпостдкпеннон прлвилнои д8\ов= | и клдсти. (х)кИфЛ10С/Л ?кс во страск ВожТн 1! вого/1км;ивк1,и'а нрако/их вкок-креное /ин стадо прлвлАтн, и $ ксаклгш злзорл л8кават, н а ; кск\'А ересеи со\*рдпАти е оучителћски со вгакилга оусерднћ1Л17 т1рлнТел»х, с0бл10дда секе чнстл № всАклги' лбклвлгш полшшленТл. II крлткнл1х слоколга злклијчла: шв^кфлк^сА и должнл /иене штн испок-кдно \рлнити непреЛ1'кннш всл предложеннлд во оустлк'к скатма прлкосллкнмА КлдолТческТ/л нлшел церкве. Есл же тл должемств8/.\ глкоже днеск слоколгк тк'к[|1л\-с/д, тлкш н д'кло,и'к до пос/гкднАгш л^оегш нздк 1\ ли Т а , рлди к8д8фи\х влагх исполк= плтн. Ео истннно/их же п оусердно/ИА л!оел1х нрлвленТп и д'кпсгкТн, дл кбдетх гллгл тои Оплсителк нлигА 1ис8сх ХрТстоск лпгк по,иоц!= ннк'а , ел»8же кбпнш со Отцелгл и дб \олгл скл= тк|/их, дл кВдетх сллкл и держлкл, честк и псклоненТе, нкпгк н приснш, и ко к'кки в"ккшкх> ДЛ1ИНК !" Цјколлн, /ИплоспТо ПожТе1о изкрлнмн сил Т'кишТ 'а ЖиТрОНОЛТН ЗвОрНИЧКО = т83ллнск1/л своербчно подипсл \ г а и поткердп\х. 1!а грлд'к Тбзл-к лгкслцл кмТл, 12. 24. дне, /гктл Ш рождесткл Хрјстовл: тмсацјл осл1к сотк декАтдесАтк п кторлгш (1892.) Цј колли /Илндичк ,ниТј!опо,|јт'К зкојшичко-т^злднгкјн. Иза овога један свештеник узе од њега Јевап1је .1,е и положи иа часну трапезу, а ђакони ухватише га за рамена н са:„ повели, покелите, иокели преосв/АфешкишТн вллдико нкнгк прнкоди/Илго зд'к преподокн'ки= шлго лр\"Н/Илпдритл Н|колла ", приведоше га началствујућем архијереју, који благосиљајући главу новоизабраног, очита му

слиједећу молитву: „Еллгодлтк всесвдтлгш н жикотворАфлгш Д8\л чреза нлше сдшренТе прор8честк8етх теке нл скАт-кнш8к» л»итро= Н0/И10 зкорнјчко = т8зллнск8и»." Након тога ијевциотпојаше „Ис полла ети десиота", а нови митрополпт пол.уби началствујућег архијереја у руку, а овај њега у чело и ио раменима. Тако исто пољуби у руку и оне друге архијереје, а онн њега као и први. Затим се поврати и стаде опет на орла, а ђакони и по други пут ухватише га за рамена п доведоше пред архијереје, те пошто му архнјереј очита молитву и на исти начин нзљубише се, тада опет оде на пре^ашње мјесто. Трећи пут пак ухватпше га за рамена игуман Гедеон Марић и прото сребренички А. Поповић, и приведоше га пред архијереје, који се с' њиме, шисон очнтане молитве, као и прије пзлубише! С тијем се овај обред заврши н новн митрополит оде у олтар. Сад отпоче литургија по реду као п обично све до пред апостол. Иза пошљедњег ,, Окатн Еоже" пошто се изговори: „Господн гндси клдгочестишА" и „многољествија" цару, патријарху и архијерејима, изведоше ђаконп новог митрополита Николаја на сјеверна врата и доведоше га пред царске двери, одакле га ирнхватише митрополит Серафим и епнскоп Мирон, те са „повели, повелите" и т. д. уведоше га у олтар, а затим га обаведоше трн пута око часне трапезе појући: „Исдје лнкбн" „Ск атш /И^ченицм" н т. д. — По свршетку тога клекну нови мнтрополит на оба кОл.ена иред св. трапезом скрстив иа њој своје руке, па које положн чело а началствујући архијереј покрн му главу крајем свога омофора и отворившн свето Јеванђеље окрену му отворену страну внше главе. Сад п они другн архијерејп прнхватише св. Јеван1)е.1.е држећн онако отворено један са