Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 442 В:-Х. И а по том је пјекачко друштво отпојало царску химну и с' тим ова свечапост би завршеиа. По свршетку свечаности примао је иовопрошшедени митрбжолит у свом стапу честитке архпјореја, снепггенстпа, општпна п поједннаца. По подне у 2 сахата бпо је банкет у „Гранд-Хотелу", па коме је до 100 особа бпло, а свирала је ]>тдарска муаика. Било је вшпе лијеппх н значајиих здравица. Нрву здравпцу подигао је митрополит Мандић цару, мпнистру ГСалају, поглавару земље и впсокој владп. Нос.пе тога наздравио је барон Апел новом митрополиту, осталим архијерејима и српскоправославном пароду. Митрополит Нпколајевић напио је царској војсци и њени.м војсковођама, на чему се је захвалио овдашњи генерал Сомер. Особпто је била симцатична здравица епископа Мпр па, којп је наздравио тузланима и иовом митрополиту, препоручивши да од „срца к срцу" својп буду. Врло је лијепу здравицу подпгао високопречаени црото из Ррадачца г. Васо Поповић, коју овдје доносимо: „Високопреосвећене главе! и велештована господо! „Баш као што но у најирво врнјеме ХринЉанско, када њпх једаиаест апостола дванаестог коцком изабраше, руке на њега положхнпе^ и тако га у чин апостолски посветише п произведоше, — као што велим опда, тако баш и сада ево: тројпца високопреосвећеиих архијереја четвртога посветшне и у чин владнчански произнедоше. И као што се види, ово је дјело, господо, свето — свето је по установитељу своме; свето је по цијељи и намјени сво-

ГОЧНИК Св. 9 јој; свето је и ио самоме акту извршења, али су га слн-те руке и извршиле. Но колнко је ово дјело свето, оно је толико исто и велпко п зпачајио, велгако је, и овај данашњи дап биће забп.пе'лсеи крупним писметшма, јер овај акт чинн епоху у Цјжвеној историјп ове ди- ■ јецезе. Један период данас престаје, а други настаје — престаје ред непародних архијереја, а почиње ред архијереја од српске народности.. Дакле, ми см.о овдје крочили један корак у напрпјед, јер до данас само свештеници а од данас ето и владике Срби. И зато велим ово је дјелс^ велико. А ово и свето и велико дјело извршише наша трн л,убл>ена, наша три у важена ај)хнјереја. Једап од њих сиједи и уважени старина, чија је деспица у мла^им годинама много на • књижевностп радила и много нам кориСтила, као , што и свједочп знаменпто па њој одличје. . Но та деснпца која је младостн писала, она данас у старостп штедро п . издашно пружа цркви, школи и српској дјечици -— управ, што је некад у теорији развпјала п препоручпвала, то данас у практицп ради. Баш као што и пјесник велн: „Добар пастнр што показује пном, одмах својнм нотврђује чином". Други пак, јунак п родољуб, стра- ' далник и паћеник, а послије свега слављеннк,. народни л.убпмац и достојип мптрриосац у Херцегству светител.а Саве. ТреЛи, пз сусједие чам докрајиие: ви"ђетг, чувен, учен и уважен, који поред гласа и л.убави, коју у своме стаду, у своме народу има, ево и тсод иас цајтоплије гостопримство п највеће поштовање ужива.