Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 463

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

пет-»хљебнице, што је трајало више од 1 сат, јер је скакоме из своје руке освећени хљеб дијелио. Сјутра дан т. ј. на Петров дан, почета је слузкба божија са освећењем у 9 сати прије поднс, а свршена је у један послије подне. Послије освећења и службе божије поучио је сиједи архппастир свој народ красним говором, препоручујући му, да чува и негује слогу и међусобну љубав братску, да поштује своју вјеру, цркву и да се клони пића и другије порока, који би наш народ до пропасти довести и просјачки му штап у руке утрпати могли итд. Послије службе божије изишаоје господин митрополит из цркве и сјео је са многобројним гостима из Тешња, Прњавора, Добоја и Грачанице за астал, који је под сјеницом у црквеној авлији постављен бпо. За ручком је пало више здравица, од којих ћу ја напоменути само неколике, пошто би ме то и сувише далеко одвело, када би их све овЈсје спомињао и њихову садржину излагао. Послије другога јела устао је г. митрополит и наздравио је Његовом Величанству, нашем прејасном владару Францу Јосифу I., истакнувши многа доброчинства и високе милости, које је он на сав народ овијех земаља излио и излива, нагласивши даље, да |е и данашња радост народна, јасан доказ царске милости, коју је он у владалачкој бризи српско православном народу у овоме крају учинио, јер је и ова црква помоћу Његове владе подигнута. Затим је господин предстојник наздравио Његовом Високопреосвештенству, а пречасни протопрезвитер Теодор Илић Његовој екселенцији министру пл. Калају и високој земаљској влади сарајевској. Послије је опет господин митрополит наздравио свештенству котара тешањског и свему присутном српско-православном народу. Један од присутних свештеника зафалио се господину митрополиту на тој здравици слиједећим говором: „Фала вам Високопреосвештени архипастиру на здравицп, којом сте овом свечаном приликом благоизвољели удостојити поносно вам свештенство и народ овога котара. Не само свештенство овога котара, но и цјелокупно свештенство и саз

српско-православни народ у нашој отаџбинп с највећим поносом може се дпчити и радовати, што му на челу црквене управе стоји архипастир са тако изванредним својствима душевним и тако узвншеним врлинама хришћанским, с каквим се краси и кити особа Вашег Високопреосвештенства. Ваш неуморни рад за благо и срећу наше свете цркве, ваша благост и доброта, пожертвовање и родољубље, хришћанска смјерност и услужност, пзванредно трудољубље и савјесност у сваком вашем послу и подузећу били су и биће свети и узвишенп примјери, на које ће се подручно вам свештенство угледати и по којима ће се у својој служби и у свом раду управљати, доводећи сваки свој рад и сваки поступак у свезу са интересима наше свете цркве, нашега народа и у хармонију са законима наше отаџбине. Само дај Боже, да она распаљена буктиња истине, коју ваше Високопроосвештенство данас држи у својој светој десници, још много и дуго буде освјетљавала стазу подручног вам свештенства п оданог вам народа, по којој му треба корачати. Дај, велим, Боже, да Свемогући васјош много и дуго поживи на срећу и корист нашег народа и наше свете цркве". Послије ове захвале отпјевао је госп. протођакон Бошковић својим пријатним гласом : „Тон деспотин". Још ми је напоменути здравицу куму цркве, Теодору Ђурићу, земљораднику из села Мале Буковице, коју му је напио његов свештеник Р. Јокановић, послије које је он устао и казао ово : „Фала свој господи на здравици! Ја не умијем много говорити, али оћу по својој могућности да учиним прилог овој св. цркви и као њезин кум да је даривам". За тим је извадио кесу и 200 форинти сребрније метнуо је на послужавник, који му је тутор са иконом тада поднио. Осим овога новчаног прилога, поменути је још приложио 1 вола, 10 јањаца, 1 буре пива и 60 ока вина, што је све тога дана код цркве потрошено. Еј вала му и Бог га живио! Послије ручка устало је Његово Високопреосвештенство, те је посматрало народну ношњу и народно коло, које је у велико играло. Неки су се од гостију такођер фатали у коло, други су претпостављали пун астал народном колу, те су за њим и даље благовали, трећи су пјевали, а четврти су богмс додазиди до увјерења, да се