Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 521

стране пута; а код самих црквених врата, на ! доњем басамаку, стајао је надзиратељ протопрезвитерата с крстом у руци, а око њега друга два свештеника, држећи један Евангелије, а други кадионицу, сви обучени у одежде, чекаше тако свога Архипастира. Кад је г. митрополит дошао близу црквених врата, ослови га онај средњи свештеник овако : Високопреосвештени митроношче! „На прагу цркве, која сваки дан уздиже топле молитве Богу, за здравље и дуг живот нашега цара и твога Високопреосвештенства; на прагу и пред св. олтарем цркве, која свима својим вјерним пошљедоватељима проповједа и у срце улијева синовну послушност и оданост према теби као црквеном поглавици; — при побожноме уласку твоме у њу, поздрављам те архијепископе сарајевски, велики добротворе народа српског, предобри владико и митрополите Дабро босански, у пме свештенства овога котара, у име црквено-школске општнне и свега српског народа ове наше вароши ријечиманевине и чисто срдачне Евангелсв-е дјеце Јерусалимске: „Осана, да си благословен, који долазиш у име Господње". „Ти доиста долазиш у име божије, јер његову свету вољу испуњаваш кроз неописана доброчинства твоја, која је већ на неким крајевима осјетио и народ српски у поносној Босни. Зато, на овом мјесту пскрено и од срца узвикујемо ти сви једпнодушно — Живио!!!" Иа ово заори се из 160 млађаних уста и осталог присутног народа дуготрајно: Живио!! Г. митрополит потом уђе у цркву п чињено би вечерње са благословом хљебова, које кад је било свршено, отишао је г. мптрополит у кућу Р. Млића, гдје му је српскоправославна општина и стан опредјелила била. Нама по вечерњи, тјело срп.-православне општине, — са својим свештеншсом на челу, — учинило је подворење г. митрополиту, у његовом стану. Сјутра 8. септ. — на Госпојину малу, служио је госп. митрополит са протођаконом и тројицом свештеника свету литургију. Иза св. Евангелија, држао је и овог дана г. митрополит врло поучан и троњавајући говор. који је у више присутни особа сузу на око измамио. Српско-православна општина давала је тога дана око подне у просторијама Р. Илића, на доњем боју, свечан ручак у почаст г. митрополиту, накоји је позвала овдашње чиновништво, грађанеко и вој-

ничко и виђеније грађане, који је с^свим весело и лијепо проведен. Овога истога дана у вече, овдашње грађанство искупивши се у већем броју, приредпло је бакљаду старцу митрополиту. Кад је бакљада приспјела до под прозоре стана митрополитова, овдашње пјевачко друштво, најприје одпјевало је: „светосавску пјесму", а по том је један од млађих људи ватрено поздравио г. митрополита, замоливши га, да и на даље као и до сада заступа и брани оне највеће двије светиње србинове : цркву и школу. На крају поздрава чуло се бурно и дуготрајно : живио ! а кад се утишаше већ и пошљедњи гласови, старац, митрополит, који је за сво вријеме на прозору наслоњен био, исправи се сада и захвали искупљеном народу овако: „Дјецо! Ја никад нећу престати бити оно што сам до сада био, него ћу увијек будно стајати на бранику свега онога што је Србину свето, узвишено и племенито". (Опет урнебесно живио!!) Након захвалнице митрополитове сакупљена гомила народа мушкога и женскога спола одпјева још ове пјесме: „Боже братимства" и „Бранково коло". Силна свјетина, многи фењери, звучни одјеци пјесме чиле млађарије, кроз тиху и благу ноћ, подигли су тако рећи цијелу варош на ноге, па ти се чисто чини, да на свакој улици, кући, човјеку, правије рећи на сваком предмету видиш оличено Српство и Србина. Сјутра 9-ог игаао је г. митрополит у село Грбавце, да тамо провиди цркву, која се почела у том крају иидати, ради чега је тек у четвртак — 10. септ. — било могуће натпему старини кренути се натраг пут Окучана, сигурно понесавши лијепе успомене одавде. До, у Окучане испратшпе г. митрополита сви виђенији наши грађани, а на растанку наш старина рече пратиоцима: Ђецо моја! Ннкад вас заборавити нећу; остајте ми збогом ! ! ! За сво вријемс овога б-то дневног народног весеља и светковања, послужило нас је небо тако красним данпма, каода је и оно хтјело тиме да уздигне ову светковину, која јој је повољна. Хвалимо те и благодаримо ти Боже за то ! Бос. Градишка, 27. септембра 1892. С. Бјелајац, свештеник.