Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 522

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

Старо-сриске књиге (Наставак види УШ. свеску II. Апостол храма св. Николе. Листовисуове србу.ље дугачки по 27, а широки по 20 у 2 цм.; неки су од цијела табака у осмини, а други бијаху прије увеза сваки за се, па су кашње посастављани, кад је књига повезивана. Корице су дрвене, а обложене красно израђеном, јаком кожом. Хартија је простије врсти и попријеко пругава. Слова су крупнија и много љепша од онијех у Отачнику. Цио садржај писала је једна иста, врло увјежбана рука, преко цијеле стране, а израда је свуда истом брижљивошћу изведена, чиста, јасна, управо красна. Ознаке појединих апостола, затим зачала и почеци посланија писани су црвенијем, а све остало црнијем мастилом; црвено је мастило јако пзблиЈеђело, а црно тек нешто попустило. Наслови појединих посланица изведени су крупним словима, са вјештачким сиојевима, као што је у мљетачким књижев. издањима, или у Хорцеговом натпису, или у Свето-Стефанском Хрисовуљу (босанско издаље). Слова су чиста црквена ћирилица. Писац је на дотичним мјестима већином употребљавао ,, г к", али има и к; служио се са га, али и са а , па је још врло често употробљавао знак „л^", на пр. у рпјечи: сл \ цјш (као у) колељ (као к»), премда иначе имаде 8 и к>, на пр. у ријечи ра= з8<и г к, /11<м;ск'к. И ова књига имаде тако^ер скраћене знакове за двоглас „ст" и „тв". У овоме је апостолу скоро свуд чисти црквено-словенски језик, па се писац ријетко ^е послужио по којим србуљским обликом. На више је мјеста употребљено мјесто а , на пр. у ријечи

у горашкој цркви. Јсточника" о. г. стр. 412.—417.). јНШ/гкпо/ик и т. д., а имаде и повише другијех неправплности у језику, као што је на пр. у изразу: „Олскритесд оусш под кр-кпкл^ ржкж. ежиа", или: „^отафои цјца ндша", или „кт^скка дша клдкалп! пр-Јгклддлчфдл^ дд поеин 8( тса" и т. д. У погледу пак језика и правописа у тој књизи, нека послужи овај вјерно преписани извадак из истога Апостола: „вгда ;ке пршдс кончина л^ктоу, послл ктч сна скоего (нема „јединородиаго") раждалчцјдса Ш жеик1. емклљцјл п0дзлк0н0<ит1 , длп0дздк0ннк1л\ искоупит^к. длк^к"спенУе пршл1е(л\). да гакоже естс снцјке, послл е " к д^т*. (не духа) снл скоего ктхср^цд кашд. ктчпЈл., јккј Ц5ц г к. Т-к.иже оуже п-кси рдвт*., нл> сн^к. лц1( лн же сГгк индсл-ћдникт* вжшУу рлЈ^к". Књига је грдно страдала од влаге и несвјесних руку. Нестало је дрвета од стражње корице, а оно од предње тако је свештало, да се може врло лако тргати и мрвити. .Листогш су по окрајцима толико изагњили, да се туда просипају у прах, дочим је унутрашњост срећом ипак очувана, па је текст, осим некојих мјеста, у главноме не поврије^ен. Књига нема предњих ни задњих листова, а од садржаја затекао сам листове почам од „Дјејанија", и то у једном дијелу апостола св. првомучеиику Стефану, па даље све редом до прегледа апостола за мјесец октобар, али су и ови пошљедњи листови грдно оштећени. Распоред је у овоме апостолу исти онакав, као што је и у издањима сувремене наше редакције. Круна свему овоме краспом рукопнсу, који гледаоца Србина испуњава милијем поносом, јесу два особита сликовна украса, што су стављена на почетку сказанија апостола, и пред мјесецословом. Тамо је почетак наслова „Сказаније" и