Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 525

„с Богом" изведен у красном кићеном кругу старог нашег стила, и то: одломци „скдзл" н „гкгсог." а остале ријечи испод тога круга. Писац је у томе колу лијепо поредао и измијешао црвену, плаву и зелену боју; у врху круга извео је плав крст, а у горњем и доњем крају десно и лијево, у страну, красне шаре у виду грана. Велика је штета, што је нестало почетка ове књиге; писац је туј јамачно још већма настојао, да прикаже своју вјештачку творачку снагу. ГГошто је нестало почетка, то се, на жалост, не може знати, ко је писао овај апостол, кад је и ђе је писан, па нам још тај лијепи свједок наше славне прошлостп не сачува скоро никакова другог податка, оспм једног записа, што остаде у неколико сачуван на унутрашњој странн предње корнце, али и он јако оштећен, и без икакова особитог значаја. Први ред тога записа откинут је и не може се прочитати; у другом пак реду пише крупнијем словима: стд никоии", а за тијем слиједи запис појединих лица, која унисаше себи поменик у томе апостолу; али, пошто је запис врло оштећен, то се сада може прочитатп само ово: „... (<и)ит <Јрк сегсе /иу - (г) 8 апостолћ... ј... секе /м\ј-(г)и>. писа тимошк секе (и)лиикВ лшлићк по/иеникћ ... (а)нђелил /иЛ (о)кц8 алов8. вссминћ к,иа ... радошк. и/ик. ЦБЕТКО <И№ ... (ј)и'СИБК... И №СТ0Л Л1Ц) кап... |... тдрко . .. л»ри>". Сннже овог записа имаде остатак једног другог, чије се значење не може ухватити, осим ријечи: „ дл/и В ј полшж ". Запис је писала друга, познија рука. Црнило се боље одржало од онога у апостолу. Слова су ћирилска, у виду штампе, али је писац имао слово и 1ј, па се још за в и к служио такозваним босанским типовима. Према овоме запису знаде се, да је овај апостол бно својина неке цркве св. Николе, а судећи по онијем класичним старосрпским именима, као што су „Тимош" и „Радош", ова је књига доста стара, премда, с обзиром на чисти старословенски језик и употребу слова г к, можда није постала прије свршетка XVI. впјека. Којој је пак цркви св. Пиколе припадао овај апостол, то се не може знати. У древној жупанији „Дрини", или у потоњем „Подрињу"- нема данас >пфе какове древне цркве св. Николе 1 ) (изузевши манастир Бању) и тако овај споменик још таји своје дане, док и њега не уништи зуб времена исто онако, као што је уништио п оно св. мјесто, у чијој је служби овај лијепи рукотвор сада непознатог трудбеника, стајао па славу божију, јамачно ду.ве времена. Ш. Четири листа од писаног апостола или еванђеља. Овај остатак пропале Србуље, писан је на доста лијепој, јакој и глаткој хартији. Листови су дугачки 2 7 '/ 2 , а ттпт роки по 19у 2 цм. Рукопис је поситан, а писац нпје свој посао укусно обавио, нити се много обазирао на захтијеве симетрнје, парочито у погледу окрајака; радња је проста, а изведена црвеним и црним мастилом, које је понешто изблијеђело. И у овоме је дјелу скоро свуда упо требљено т*., а мало ђе к, па се још писац по не^е служио и такозваним босан. облицима за слово к и в премда иначе имаде свуда њихове праве ћирил. облике, а служио се уједно и скраћеним знацима за „тк " и „тв". У наслов: „Жцл гпирјд" *) Фочанска и Тетимска црква у Фочанском котару имаду храм св. Николе, али ја не бих рекао, да су то њихови храмовп од старине.