Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

В .-Х. источник

Стр. 567

Божидара Горажданина и његовијех сатрудбеника, јеромонаха Теодора Љубавпћа и Јјакона Радоја, нема данас ни једног сиоменика од књижевних трудова њиховијех вриједних руку, које већ год. 1529. својијем производима подмириваху духовне потребе Подриња и другијех крајева наше отаџбине. Но поред свега тога, што сам пришао крају овог описа, ја га ипак не могу да завршим, а да не отмем забораву још некоје записе, што се налазе на дот. црквеним књигама новијег времена. 1. На „Минеју" за април (руско издање) налази се по дну текста, а поднизан на поједине листове (како је овђе растављено) слиједећи запис: „. . . и'к8ш рлгса кож | . . . кВпТ илија <иТл8тТмок!ћ г к и)к8п... | у цркк8 горишб нрецТ сопотшц« ј 1795." Слова су особитог облика и у главноме смјеса облика беговског писма, са обликом црквене рукописне ћирилице онога и првашњег времена. Запис је у толнко значајан, што је изразом „прецТ гопотнТце" досада једини податак, који означава име потока, што близу цркве утјече у Дрину а народ га данас зове еалго опћијем именом „ријека". Запис нпје цио, пошто је нестало 1.—5, листа одминеја, а овај се дио сачувао на листовима почамши од 6. па даље 2. На цвијетном „Триоду" руског издања од год. 1784., који најприје бијатпе власништво некога из породице протопопа Јечменице, налази се на посл.едгт.ем омотном листу овај запис: „Кк л 'кто 1830. Тогда коцарсткбнгфЈ /итч келико /и'ћ град4' констдтин-к с8лтдн8 ли^Вт^к царств$ ј

к>цј8 кои ние вио протика придокити Ти>др$= ги^т*. црсткт^. строение и 8редк8 8строи; дасе носе ллине одр8ге р8ке косна кокезглакна; и скаддрски кезир^к иротикницн кише царскол« нокелиии« усеинтч капетан-к началникт*: ки; пред коснол^; нде нл пећ^к дасе кие с цар= ско/и^к коискол!'к Ткрати а салгк по секи кезирт* учини у тракник8 1832. л^а\л18т паша". Запис је изведен . лијепим, укусним, полурукописним ћирилским словима, са примјесом босанских облика за к и к; али писац не бијаше тако вјешт правопису нарочито интерпункцији. 3. На другом нештампаном листу истог триода, налази се ћириловски за-, пис, чији је тип врло близ облицимд, садашњег рукописа, којега овђе приводим новијем правописом: „Сија божественаја књига триод цвјетни мње јереја Веселина, родом Горажданина, син хаџи Јоана; маја 29. 1850." — Мало ниже друга рука: „Знано же бист, када дође аз грјешни јереј Станко Богдановић у Горажде поради писаније, храму свјатаго Георгија, о власти високопреосвјашчењејшаго митрополита кир господина Јосифа, фебруара 24. 1850. —• Тогда бист св. Ђорђије на воскресеније у један дан, и млога турска војска пролази; једна у Травник, друга из Травника; еле народу и сиротињи тешко пратећи". Испод овог Богдановићевог записа, написала је друга рука оловком, а јаким потезом овај елегички закључак: „Зар тако божије судбиие извол.авају". 1. X. 1892. 3. —

0 манастиру Липљу и н.еговом имену. Овај манастир зове се зато Липље, што је тече лијепа ријека Бистрица, у којој има и дау селу Линљу; — а Осојница зове се зато, што нас ситне рибе пастрме (мерџануше). Од западне је под планином Осојем. Испод исте планине стране опетје вода Млишница, на којој су били