Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 588

Св 12

вије. ГГрештампано из „Извјештаја српско-православне богословије у Рељеву" за год. 1891./92. Сарајево. Земаљска штлмпарија. 1892. Има стр. 104. Цијена 50 новч. или једна круна. Продаје се у „Првој српској књижарници Јакова Хаџи Трифковића у Сарајеву. Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини. Уредник Коста Херман, владин савјетнпк. Година 1892. Књига Ш. Садржај баЛггај: 1. Катарина, кћи Твртка : I. бана (од 1353,— 1377.) и од 1377.—1391. краља босанскога. Приопћио арзгимандрит Иларион Руварац. 2. Ргећ18(;01'1ск1 паћо^јар па Хак1и ко<1 Vојко\аса. Рпорсш Егапјо Ша1а. 3. Стари херцеговачки натписи. Приопћио др. Тшро Трухелка. 4. Агћео1обке сгћсе. Рг1орс1о ги(1агак1 ва!п1к| V. Касћш-

бку. 5. Старобосанска панађпја на от(

ку Корчули

(у Далмацији). Приопћио Вид Вуле гић-Вукасовић. 6. МајЛапзка §та(1ша, поуо паћ( сћие 1а -1 ;епвк^ћ ћгопсоуа и Воаш Рг1орсш гиЈ.ал к! ваћп1к V. Касћтзку. 7. Златна плојка из римс! ог печатног прстена. Приопћује уредништво. 8. Јге^гаиуапје ресша и В03111. Рпорио, Ргапјо Кт1а. 9. Хамбарине код Детлака. Приопћује уредвиштво. 10.

ВоЂашск! роћос! К1ек-р1ашпи. Рпорст Кгапјо Ма1а. 11. Старобосански натпис из Власенице (Бирча). Приопћили Томо Драгичевић и Вид Вулетић-Вукасовић. 12. Јес1па уахпа пагесЊа. Рпорсије игесћшСуо. 13. Град у Клисури. Приопћио игуман Христифор Михајловић. 14. Затос1ог коА Сппе. Рпорс1о ис11е1ј 81;етап Сећс. 15. Кагћсћо. — Различито. Јунакиње. Приопћно Иван Зовко. — Се1уг{ак као пагоЈш орс1 ргагпгк и окоћс! јајаској. Рпорсш 8асћк ТЈ«'1јеп. —Градина Крушевац. Приопћио Лука Грђпћ-Бјелокосић. 0(1ак1е је (1об1о 1те „8окас?" ХагоЛпа рпротуеЉа. Рпорсш 8а(ћк 1Ј§1јеи. — 0 старнм гробовима у околини Грахова. Приопћио Сава М. Бабић. — РоеиЗје. Рпореш Х1ко1а Вагшс. Годишња је цијена са поштарином 2 фор. Поједине књиге са поштарином стоје 80 новчића. Геометрија у оснозној школи. Написао Иван Крчмар, учптељ у учитељскоЈ школи. Прештампано из извјештаја о учитељск.ој школи сарајевској за школску годину 1891./92. Дијена 50 новч. У Сарајеву земаљска штампарија. 1892. Стр. 79. вел. осм.

ј- Тривун ТатиЋ, парох Ивањски (у протопрезвитерату Крупском).

Након кратког боловања нреселио се у вјечност 10. октобра 1892. године. Покојник је рођен 181)9. године а рукоположен је за ђакона и свештеника 26. октобра и 8. новембра 1839. годпне од Дабро-босанског митрополита Амвросија у Сарајеву. Вјечна му иамјат.

Василије Катанић, парох Ступарски (у протопрезвиа-ерату Маглајском).

Након кратког боловања од црног пришта преселио се \ врчност 15. нов<-мбра 18К2. год.. а сутра дан 16. новемора по свршеном онијелу од 4 свеш.теника сахрањен је у грооље Лукавац", неда.!' ко од манастира Озрена. На гробу покојни). ! Д|>ж,н1 ,1- говор Гсд.мт М|;шК игуман.

Чшуља. Покојнпк је рођен 1. јануара 1857. године. у мјесту Стапарима од ј- Антоније Катанића срп, православног мјеснога пароха и матере Стјепаније. Рукоположен је за ђакона 10. марта 1У79. а за свештеника 1. априла исте годпне у Доњој Тузли од Митрополита Днонисија Илијевића. Послије 12 годпшњег свога трудног службовања, оставља иза себе биједну попадију са б нејаке дјеце, од које само најстаријег сина Павла у 15 години, којег је ове године послао у Сарајево у први разред гимназије, и о свом га трошку издржав^о. Покојник је као свештеник био од-већ обљублзен у народу своје парохије и од околне браће свчштенива; и као добар пастир п друг, вршио је према својој снази узвишени свештенички позив за свету цркву, вјеру православну и народност срнску, нсжалећи ни сами живот евој за то троје иоложити. Овоме добром пастиру, нријатељу своје цркве и родољубу народа свога, околно свештенство и нарокијани његови кличу : Л.ч«и ти црна земља бмла и вјечна ти памјат добри св»'ШТ1"Ниче ! Г.

Првн с))иски штамиарија 1'исте ,Ј ('лвића у Са{>ајеву