Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 569

лића и донесе га кући својој у селу Липл>у. — Овај печат како је дошао на сачуваље српскоправославној црквено школској бањалучкој општини, ђе се и данас налази, то не могу знати. Причају људи, и данас да има у истога Поповића у кући, једна глава (лубања) човјечија, за коју се прича, да је то глава неког Саве неимара, који је исти манастир сазидао ; још се и то прича, да је исти Саво сазидао три мапастира, и да му је овај првн онда н да је рекао кад умре, да му се тијело закопа код пошљсдњег манастира, а да му се одсијече глава па да се донесе манастиру Липљу — Осојници. Тагео народ прича. Код истог манастира има још један нопи печат под насловом „Гс '-ј-ј, : р. образ благовјешченнја пресвјате богородпце, нечат манастира Липља, обновљен 1868. год." п у истом слика. У истом манастиру Липљу има једна пи сана србуља — псалтир на ком је исписано ово: „С'|'и \[-Г,МТИј) ;\-рит( (?) Лнп.гдмннл, приложн II Кк ,ИОН,|[ТИрК СОрИД-ОКИЦ^ ЦрКОКН» Н р(КОШ[ КГН 1КЕОрш.ик: кои дрзн( $згти нз цркк!, и к^д-ктк нопк н.ш дГиКОНћ, Н,Ш НгК.ИЖК, БЈСККОрМ, Д,1 е ДНДТ1.ИЛ Н Д,1 е (к ш н( ик кон рекошс ршпнн его". Другом руком писано: „См хјгллктмрк .ионлгтнрл Липлкш д-бнГ,)". 1 ) (Види љетопис Матице Српске књига 143. стр. 83.) тај се садч налази у манастиру Ораховици у Славоннји, а у њсму се налази, записа, којн су служили као молбепице уцрављене разним особама, и достојаиственнцима, ради купљења милостиње по народу за манастпр Липље. Покојнн Владимир Красић, који је сва та 3 записа преписао и изнио на јавност у лиету „Гласу Иетине" од 1885. бр. 17. страна 135. из чега је и писац овијех редака видио, еумња о времену, кад је исти псалтир писан, тамо се додуше накађа год. 1694.. но Красић вели, да је ту годпну наппсала невјешта рука, еа врло хрђавим мастилом, те да су цифре готово са свим изблиједиле, и вели да мора бити много нозније писан. (0 свему опширније види гори наведени лнст „Глас Истине"). Иконе на иконостасу н цркву моловао је Павао Цвјетковнћ становник бањалучкн, а поријеклом Цинцарнн из Албанпје, који је од српг ) Ја незнам од куд је то дошло, да се на том псалтиру вели, да је храм носвећен Воведенију, кад се и данас ј слави Благовјестима, а и на самом печату манастирском стоји кога сам наирпјед сноменуо.

ско-православне црквене општине Липљанске за иконе узео 386 фор., те смјело могу рећи, да је овако красну цркву са његовпм накарађеним иконама са свим нагрдио. Угаљед чега налазим се побуђен упозорити сваког брата свештеннка и српско-православне ошнтине, да се не би дали завести од овог назови сликара, јер исти је до сад већ неколико општнна нреварио, и то тако : ђе је год погодио ниђе ннје по уговору иконе направити могао, па као што рекох да неби исти и даље свој занат наставио, принуђен сам ово јавности предати. Овај манастир сав је изнутра омалтарит и окречен, а с поља није. Манастирска авлија (Норта) ограђена је тарабом у впсину од два метра, дуљина авлије тридесет и пет метара, а шнрине авлије двадесет и шест метара. Звоник са звоном удаљен од цркве десет метара, висине звонику десет метара, звоно је коштало 380 фор. а. вр. Звоник је дрвен на четири дирека. Имају зидине на којима се познају ђе су биле ћелије калуђерске; прво, подрум шест метара, друго, мала ћелија четири и по метра, треће, велика ћелија шест метара, четврто, пекара ђе се љеб пекао четири метра, то је било све под једним кровом, и данас има један велики орах, што је израстао на овој пећи, и до скора времена ћемер од пећи био је усправ, има лијепн знак ђе је био млин (воденнца), нс далеко од пећи. С поља, више западнп врата на цркви стављен је овај надпие: „Године 1879. храм Благовјешченије пресвјатија Богородице присно дјеви Марији, задужбина Савве Немањића од 1242. год., обнови га Јосо Максимовић неимар, и народни нредводитељи јереј поп Коста Душанић пред народом, Илија Вуковпћ, јереј поп Ристо Јунгић са свим народом". У авлији (порти) црквеној посађене су шљиве све крај тараба наоколо. Овај је манастир на истоку у врх села Липља, .11 нема близу њега никакве тежачке куће, која је најближа кућа пола сата, само нма једна свсштеничка кућа, гдје свештеници улазе тсад је ружно вријеме, п ноће у очи великог иетка и у очи св. Христова Воскресенија, а не иоже се видјети из далека исти манастир, док се к' њему не дође на чстврт сата Н мало даље.