Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Е.-Х. ИСТОЧНИК

је тај простор испуњен, одакле та сјајна матерпја? Све да је наша планетна система развијена из првобитна стања материје, и све да је материја садржавала у себи елементе за следеће промјене, ипак би морали вјеровати да је свака прошла физикална појава ђјело Божије воље. Гсдеон Маптел, геолог. 52. Пошто је престава о образовању плаеетне системе из ватрене магле — оиај генијални назор о догађајима давиог времеиа, о коме не може имати искуства постала саставним дијелом општег образовања, то неки мисле, да је ипак пошло за руком развпти лпјепниз појава, до душе не из ничега, али ипак не нз неког безоблччиог праоснова. Само ти људи заборавл>ају, да се историја те ватрене лоите, коју тако оштроумно у њепом доцнијем развитку тумаче, мора н у прошлости натрагдо бескрајиостп иротегиутп. Ватрена кугла, која по мало хладии и чврсне, морала је некада проживјети и тако доба, ка-д је њена температура била још виша, а обим још већи: гдје је тренутак, у коме је отпочело кретање и згушњавање, за којпсета теорија хвата. Одкуда је правац и брзина обртања, у коме се п претпоставци сви и најситнији дијелови

хармонично крећу ? — — — — — — — — — Сва наша наука хода горе •— доле ио томе бесконачном; она схвата по општим законима унутрашњу свезу појединпх дијелова, али је са свим немоћна, кад треба разјаснити прво постање снјотске цјелине и цијељ, којој свјетска цјелина својпм развитком тежи. , Г Ј 1 Херман Лоце. 53. И заиста, Христос кад не би већ бпо Бог, ја бп га за таквог изабрао. Хајпе. 54. Желпо бих да имам у рукама истину вјере, па да је разлијем по цијелој земљи моје отаџбнне. Тијер. 55. Вјеровања имају врпједиостп и као дио оних појмова, што чине опште образовање. Човјек пе може бити философски образоваи, ако у његовом духу нема извјесинх вјеровања: умноме су развитку нзнјесна логпчна вјеровања услов, философском је образовању услов религнозно образовање Говором и релнгпјом највише се човјек одликује од животиње; да није тога, не би било ни човјештва. Кант. 56. Два невидпма свједока увнјек мотре над нама и то Бог и саијест. О/ссенштирна. ће се.)

Свепггенпчки позив. Српсио-православниги свештеницша поносне Босне и кршне Херцеговине на нову 1893. годину. „И тон (Христос) дл.п* еп-к окм оуро игкитолм, ОКК1 Ж! пророки, ОКИ Ж( Б/МГОК^СННКИ, ОКМ Ж! П.1ггмрн н оучитмн". Ефес : 4. 11. Највећи учитељ рода људског Исус Он је сам благословно ову свету Христос, шта је друго био него свеште- тајну, дао је благодат нзбраннм лицима ник. ГБегови уненпци и апостоли, шта за то, да уче стадо Његово вјери и досу друго били иего свештеннци? брим дјелима. ,,Л.гк есажк ло н&, вели Хри-