Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 28

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

стос, ем же рождп, и иже в8дет'к во лш^к и ЛЗТу К г К НЕ/И г К , тои сотворитт* ПЛОДТу ЛШОГ^К: мка' кез /иене не /иожет« ТКОрИТИ ничешже. (Јован: 15. 5.). Дакле, Исус Христос је оставно своје ирејешнике, али је и њиша — као што видимо казао — да без њега не шогу ништа учинити. Велика је то иошоћ, која свакиш данош оживљава сваког вјерног Хришћашша. Уз ту пошоћ показао нам је на себе; показао је свој рад, своју науку; показао је своје шуке и патње... Још наш је заповиједио, да све што учпшо од Бога, да у то и вјерујешо. — „Ко вјерује у сина, има живот вјечни; а ко не вјерује у сина, не ће виђети живота, но ће гњев Божији бити на њему". (Јоваи: 3. 36.). Ко учи друге добродјетел.иом животу треба и сам да је добродјетељан, а ко није такав, он гријеши и Богу н људиша. Л11остол Павле велп онпјем, којп друге ' уче, а- мсфу тијем срце им је прекипјело у злу: „Учећи другога себе не учиш; проповиједајући да се не краде крадеш; говорећи: не чини прељубе чиниш прељубу; гадећи се на идоле, крадеш светињу; хвалиш се законом, а престуиањем закона срамотиш Бога; јер се име Божије због вас хули у незнабошцима. (Рим. 2. 21—24.) Позив свештеиичкн је велпк — тако огроман, да се не да тачно описатп. У сваком послу, сваком раду, сваком покрету, у дому, на путу, — ма ђе био н ма шта радно, увнјек н])ед очима треба д;1 има: истннптост, побожност, светињу, чпстоћу срца, што говорн, да оио има пгкога. основа, да је ул.удан, тачан, трп јелив, постојан, мудар, марљив ; а у свему Д ;1 га предводи богобојажљивост.

Блаженп Августин вели: „Не говорите, да имате чисто срце, ако вам и очи нијесу чисте; јер нечисто је око вјесник нечиста срца." У свакој молитви, у сваком раду дужан је, да призива Свемогућег Бога на помоћ, којн шаље благодат св. Духа. Ко учи друге људе ноштењу, треба п сам да је поштен; треба да извршава закон Божији и заповпједн, не смнје бити притворан. -— „Таки> дд ироск-ктитсл ск-кт г к клнгк иред челок^ки, гакш да кидатт*. кдшд краа А'к/и\, и просллклт г к Отцл кдшего, иже естк нд нЕкеск^к". (Матеј: 5. 16.). Красле су и божанствене горње ријечи Христове, који упућује нредводноце мира и љубави, истине и благочестпја, Он позива свештенике, да буду свети, како би свнјетао био жпвот свештенпчки пред људима, да прославе Оца небеснога. •— „Многи људи, вели св. Јован Улатоустп, прије се поведу по нечему угледањем, — на кога му драго од своје браће, него небројеним доказима, па ма ти докази били истинити. и кад виде, да неко нешто ради, прије се склоне, те и они то раде". (Толковање глав. 4. 12.). Дакде свештеник треба у свачему да има добар примјер, треба да живн духовним животом, вазда имајућп пред очима рнјечи Христа Спаситеља: „ Свети будате, као шшо са.ч и ја свеш и . Да својијем животом предходи евојој настви; јер чннећн тако, енда јес правом нзвршпо свој свети позив, —■ у противнош случају, пао је у ннштавило — изгубно је мплост Спаеител.а Бога, а тпјем је сам осуЈјеп на вјечне муке, које су приправљене ђаколу и слугама њиховијем ...