Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 40

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 II 2

дијепа, красна и значајна установа, јер ју је установио Онај, који је све што шгдпмо и не виднмо створио, који нема ни почетка ни свршетка, који је прсбдаг, премудар, свсзнајућ, свемогућ и најмилостивнјн; а сва та својства љубезни Србине брате, пма само драгп Бог, и Он је установио ,,монашество". У ред „монашества" спадају они људи, којн усамљено и одвојсно изван градова и села зкнве. Ријечи : монашество, монах, кадуђер пренсшене су из грчког језика у српски језик. „Монах" значи самца човјека, којн усамљено п одвојено живи; а „калуђер" значи старца, који је лијеп, но не по природној спољашшој љепоти, већ по душевним врлпнама. 1 ) „(кчЈитсжитије " — то су они кадуђери, који су у заједници живпли, и имали су заједничко богослужеље, заједно трапезарпју, гдје су сви заједно објвдовали, онда из комупе хаљпне и над свима био је јсдан старјешпна. Као што нам веди преподобни госп. О. Мирон у „Историји манаст. Ковиља" и нашн су српскп манастири по прпмјеру општсжителнпх манастпра н калуђера уређени т. ј. сви калуђерп у једном манастиру, па колико их било, да било живе сви за општом трапезаријом (обједују заједно), у једном општсм храму Богу се моле, и чпнодјејства редом свршују и т. д. „Ђсзмолвије " — ово је оно калуђерско жнвљење, гдје се двојица или њих више у одвојеној и усамљеној ћедији по договору између себе, или по савјету свог старјешине смјесте и ту имају све заједничко, у ћелији служе: јутрењу, вечерњу, часове и све друге модитве за пет дана, а суботом и неђељом иду на св. службу у цркву. „Отшелничество и — ово је пак оно калуђерско живљење, кад калуђер сам за се живи. Кад се „отшелник" — калуђер затвори сам у ћелију и никуд не пздази, онда се то живљење зове „ зашворн.ичесшво ". Кад кадуђер оде у нустињу и тамо живи, гдје никог од људи нема, онда се тако живљење ^зове „ иустиножишије", з кадуђер пустиник. 2 ) Монашестио се појавидо још у вријеме апостолско. Преподобни св. Касијан вели: „Да су у нрво врпјеме хришћанске вјере у Египту ученици светог апостода евангедиста Марка добиди име „монаха и , н биди су смјештенп на крају ЕЕШ гг— № 1 Види Ист. манаст. „Кови.ва". 3 ) Биди књигу од непознатог иисца. ,,0 монашеству | и л^тарствима" .1.86в, г-

вароши, а зкнвили су по оним правилима, које им је дао речени апостол. Свети апостол-евангедист Марко бно је први епископ александријскп. Рођен је у Јерусадиму, путовао је и дружпо се с апостолом Павлом и Петром. Написао је у св. еванђељу све, што је апостол Петар о Христу учпо. У Александрији у Египту убнју га незнабошци, а свето његово тнјело данас ночива у Мљетцима, гдје су га побожни Мљсчаии прије 1000 год. пз Буколика (недадско Александрије) прениједп. Спомен светог еванђелиста Марка бпва сваке године 25. априла. 3 ) Преподобнн св. Касијан живно је у четвртом внјеку, био је монах и списатељ. Паписао је установе и науку египат. калуђера, међу којнма је неко вријеме провео. 4 ) * ]\1онашество се је појавпдо не само у Египту за врпјеме апостода, већ и у Сирији палестинској. Преподобна мучсница Евдокија, која јс живила у сирској вароши Плиопољу прешла је у Христову вјеру п отишда у женски манастир, гдје их је било тридесет. Преподобномучешшу Евдокију обратно је у Христову вјеру иреподобни Герасим. Преподобнп Герасим живио је у I. стољећу, а био је настојатељ над 70 калуђера. Баш кад је преподобномученица Евдокија живида у спријској варошн Илионољу, онда је био на вдади цар Трајан (98. —117.) Трајан ступио је на владу послије доброг Нерве (81.—97.), он је био добар владаоц, ади мисдећи да ће стару римску сдаву обновптп с тим, ако се сдаве стари рпмски богови, но будући Хришћани нијесу хтјели приносити жргве и кдањати се идолима, то их јо онда цар прогопно. За његове владе претрпп смрт на крсгу(107. год.) Симеон, други еппскон јеруса.шмски; Климент, енпскоп ргшски, био јс мучен; светп Игњатије, епископ антнохијски био је бачен међу звјерад, која су га и растргала,. 5 ) Будући иепрнјатељи Христове науке нијесу могди гледати, да се Христова наука шири, а. слнједбеници тс науке множе; то су онда ти непријатељи немилице нападали на проповједнике 3 ) Види „Огледал-о хришканске добродете .Би' - од Н, ј Ђ. Вукићевића. 4 ) Види „О монашеству и митарствима". 5 ) Историја Хришћанске цркве од Н. Гр. ЖивкоI вића стр. 9.