Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 1 и 2

значи: ко хоће да по вољп тијела живн, ко избјегава преорјеке н.ч које пстина у овом варљивом свиЈету нанлази: ко хоће да се уклонп од опасности, што га сретају на путу врла хришћанског живота; коме је мно живот и душа за љубав овог стања: тај ће изгубити душу, тај ће пропасти, тај ће битн осуђен и лишен живота — живота, који се у вјечносг протеже. Ријечи божаиственог Учитеља: г одреци се себе и у .-Ј .нп крст свој на се, и иди за мном и (Мат. 16., 24.) нонајвшпе, и у првом реду тичу се свештено-пастира, којима аиостол заповиједа да се „тгрипЈмт за дјело службе" (Ефес. 4., 12.); јер су иастирн пошљедовачи ХрЛстови и апостолски у ^сазидању тијела Христова" (Ефес. 4., 12.); они су прејемници апостолског рада: у служби Богу, у проповиједању ријечи, у вршењу св. тајана; они су вође Хрпстовијех војника: цркве, која војује и Ђ коју Госиод Вог сшече крвљу својом и . (Дјел. 20., 28.) Да, жива Хриетова цркво! Ове се његове божапске ријечи односе прво на свештенпке, као твоје пастире, које је он преко Духа светог „и ризвао звањсм <:ветијсм и (II. Тпм. 1., 9.), које је сам „Дух смсти поставио и (Д јел. 20., 28.) да пасу сш чдо Хриатво; јер, њима даде в.хаег : „дријешити и веза ги гријехе људске" (Јов. 20., 23.); јест, њима даде свој крст, да те, цркво жива, крстом воде у овоземном животу, правом стазом : „ пута, исшине и живота и ; да те воде стопама Хрпстовијем, тијем умнпјем вратима, кроз која се у живот улази (Јов. 10., 9.-). Пут је тај тијесан, врло. трновит, многим искушењама изложен јс путннк, којн гијем путем, у л.убави ирема Христу, спјешп, јер: по том путу ндући на сваком кораку суеретају га опаености и биједе, а врата су врло уска што воде у живот (Мат. 7., 14.), али је 1Јожја благодат много оби.шија, да ее те препрјеке на иуту успјешпом борбом лакше еавладати могу. Па с тога благо томе, кога на том путу у жирот нрати Божја благодат; срећан је нутник који се оградио бедемом вјере, наоружао стријелом љубави а опасао пасом наде, јер ће тај савладатн замаме свпјета овога, одбнтп од себе искушења иеиријатеља живота 11 доспјети Христу Спаспгељу, 1соји пам заповцједа: п ко мени служи, за мном нска идс, и гдјс сам ја. ондје и слу/.а мој нска 6удс и (Јов. 12., 26.). Он, дакле, тражп од свештеника, да и они и њихово стадо Ђ оуду

синови Б ожји, који вјерују у име његово и (Јов. 1., 12.). Идите дакле њему у вјери отаца вашпјех, у љубавп стољетним мученнштвом доказаној, у нади, која нас до данас, па ће и по данас одржатп. Клоните се пута широка, који води на шпрока врата у пропаст, јер нас много, има који тим путем идемо. (Мат. 7., 13.) ■Јг Стадо Христово, у Богу љубљена браћо! По ненспитанпм судбама Божјим, Који свпјем што је на небу п на земљп влада (1. Пар. 11, 12)., Гоеподу који је евемогућп, свезнајући и свевидећи Бог, без чије воље и знања ни једна влас косе наше не пспада из главе наше, (Мат. 10. 30) нити тица пада на грану (Мат. 10, 31.); њему, дакле, и његовој светој вољп, би ево угодно, да и ја, најмањи међу вама, најнедостојнијп међу служитељима светога олтара, благословом и мо литвеним рукоположењем нашег узвишеног архијереја Господина Ђорђа, једног између прејемника апостолског дјела — примим ево у име трнличног Бога чин свештенички, п да натоварим на се, по евојој немоћи за ме врло тешко бреме крст Господа Христа, а с крстом и његову свету заповијед: да се одречем себе, да умрем тнјелу а родим се духу, да му својим даљим животом, по слабој сназп шљедујем у вршењу дјела руку његовијех, у еазидању тијела његова! И ево, цркво жива, гдје ти се показујем први пут на овом светом мјесту, у „дому Вожјем, у дому молитве" (Мат. 21., 13.) са крстом у руци и са јармом Христовим на врату (Мат. 11., 33.) Браћо ! Не стадох данас овдје ради тога да вас чему поучим, већ да вас с овог светога мјеста први пут, као свештеник поздраг.им. Али, којим ријечима, у чије ли нме да ти се први пут, цркво Христова, на овом еветом мјесту ири кажсм? Најбоље ако отпочнем, као што и почек, у име свемогућега Бога: Оца и Сина и св. Духа; па у пме триличнога Бога, ево те првином и позДрављам „тпјело Христово" ријечима апостолскпм: „Б лоИгодат и мир вам од Ђога Оца и Госиода Исуса Х/и«сга« (Рпм. 1., 7.). Са.ч Г остшд мира да вам да мир свагда у сваком догађају, и мир Вожји, који иревазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Гостшду Исусу (Фпл. 4., 7.). да будсшг прави и цјели, дјеца Божја осз манс (Фил. 2., 15.); да јсдно ми