Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 53

дужни су на означено мјесто сви се искупити и причестити. Ако би се трефило по више села у близини од 1. сахат, па ако им је свештеник у један дан одредио, да се причеститп имају, онда дузкни су једни причекати док свештеник не сврши и у оном селу, у којем се находи. 7. Предсједник изјав.љује сједници, да би корисно било, кад би се цијеле „окружнице" и „наредбе" високе духовне власти до данас издане отштампале у један зборнпк. Предлогу госп. предсједника цијело се свештенство ове сједнпце присаједињује и жели, да се одштампају. Оваког великог и трудног посла драговољно се прима часни г. К. С. Поповић, уз припомоћ преч. г Ј. Гашића. 8. Има прилика, гдје и сами свештеници због које-каквих маленкости дођу између себе у неспоразум и размприцу, те тим рђав прпмјер народу дају, а и свој углед пред истим губе. За то свештеничка сједница закључила је: да свештеници овог протопрезвитерата на сваки начин гледају између себе, да живе у љубави и слози, како би и своје повјерене им могли поучити, да шљедују стопама њиховим. 9. Брачне парнице — што их је било остављене су дотичним свештеницима, да их ријеше. С овим је закључена друга главна свештеничка сједнице и записник потписима утврђен. Ш. (X.) Трећа главна свештеничка сједнпца држана је у протопрезвитерском уреду дне 28. јула 1892. године. На овој сједници ријешено је слиједеће: 1. Мало је свештеника, који имају своје праве и правилне домовнике парохија, што према важноети самог предмета — не би смјело бнти. Поред свега тога свештеничка сједница није могла закључити да се набаве, него —- у погледу тога ријешила је: да, кад организација парохија буде готова и кад свештеници заузму своја мјеста — наравно по организацији — онда да се „домовници" и набаве. 2. У више прилика висока духовна власт позове свештеника к себи ради којег било посла, а многи опет ради својих приватних п домаћих послова путују по разним мјестима, на што се — да речем — прилична сума новаца потроши ва подвоз. За то ова сједница, увцдивши ту потрвбу, рпјешила је: да се замоли Високопречасна

Консисторија, да (високо иста) испослује код високе земаљске владе, да свештеници, кад путују са жељезницом, имају плаћати као и остали чиновници високе земаљске владе, т. ј. половину цивилне таксе, без обзира да ли путују службеним или приватним послом. 3. Кад свештеници причешћују парохијане по парохији, мало који има за то сходне ствари (судове), а тако исто и за ношење св. мира; ушљед тога ова сједница ријешила је: да сваки свештеник према самој светињи удеси и потребне ствари. 4. Што се тиче вјенчаног печата ријешено је: да сваки свештеник при вјенчању наплати и печат, а ако то баш тада није могуће, може се и послије вјенчања. 5. Најновија књига од Милаша, закључено је: дајусваки свештеник наручи и набави, Јер је сасвим потребита, а и важна. 6. Према свештеничкој дужности, сваки свештеник дужан је, кад има у евојој парохији цркву, да ју сваке неђеље и празника отвара; а гдје то није могуће, да се равна према приликама и околностима самог мјеста. 7. Све незаконите брачне парнице по парохијама, обећавају се свештенпци поцисати и предсједннштву сједнице припослати. 8. Често пута дешавало се је, да је многи од свештеника оптужен био Високопречасној Консисторпји, а не зна се ни ко је, ни од кога је тужба стигла. За то ова сједница закључила је и молила Високопречасну Консисторију, да не прима „анонимна" писма без потписа, а која су и са потписом, молила је: да свештенику има најприје дојавити, ко га тужи и зашто. У другом којем случају свештеник није дужан правдати се, па макар то бпло и иред самом Високопречаеном Консисторијом. Са овнм ]'е закључена трећа свештеничка еједиица и заппсник иотписан. IV. (XI.). Четврта главна свештеничка сједница држана је у протопрезвитерском уреду дне 2. новембра 1892. године. По прочитаном конспеторијалном донису, као одговору на трећу свештеничку сједницу приступило се је дневном реду: 1. На много мјеста обичај је при вјенчању жецика да лрисуствују као званице, што' но кажу