Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 76

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

колико пате од тога ииоци, борећи се неирестаио са страстима и похотима. И против кога су поиајвпше управљене распаљене стријеле поднебесиих духова злобе, ако не против ревносиих подвижипка вјере и побожности? Шта више и сами избранпцн бивају рањени од тих сгрнјела, спотичу се на путу самоодречења и падају. ]\1ного је лакше и корисније предуирпједити зло, него истраживати и тријебити га; болест се брже и успјешније лијечи прије, иего се оснли п застари. На исти начин и душевни недузи могу се уклонити и брже лпјечити чим се појаве. А да се то постигне, пајнужнијн и најуспјешнији је стварнп и строгн иадзор над наклоностима срца: № гердца ко исрдатк иодшшлеиУ-л злал (Мат. 15. 19.). ПТта пријечи развитак злих склоности к лнјености, самовољи, неуздрж.вивости п расијаностп? Строги п једпаки надзор. А гата слаби и уништава ове наклоности ? Тај исти надзор. Не можемо завирнти у срце .људско; једини је Бог — срцевједац. Не може ли се судити само по спаљашности? Не догм1)а ли се да опажамо, како се под видом смјерности и скромности скрпва лукавство, мржња, злоба, а иод копреиом побожности притајава се фарисејска гордост, самопоуздање н сујета? Је ли могуће задовољити се једнно видљивим дјелом побожности ц добродјетељп ? Нпје лн потребно завпрпти дубл>е, у унутрагање расположење срца, да се знаде и ., слабв кријеиџти, и болесне лијечити, рањене завиЈати , одагпане доводити натраг, и изгубљепе тражшаи " (Јез. 34. 4.) Потруди се, љубезии брате, да сазианг, колико је могуће, унутрашње стање и, ако ти самому ннје увијек згодно да дично надзирега браћу, а ти позовн у

помоћ једнога нли два, вјешта у духовном животу, старца. Пазите, да ли сваки полази цркву и да ли не пропушта Богослужења; да ли пажљиво слугиа т гитање и појање, да ли савјесно прави поклоне. Ако примјетите ладноћу у љубави, неиажљивост према слову Божнјем, немарност према молитвн; то знајте, да тај брат долази у цркву са расијаним мислпма, без иобожности и страха Божијега, и немојте да се устежете сабратн његосе расијане мисли у једну мисао о светостп храма II поучити га страху н побожности. Пазите на заједничку трапезу, да ли је с побожношћу и молптвом започнњу н с благодарношћу завршују, да ли ћутећки једу и пажљиво слушају читање. Ако прпмјетите да је ко незадовољан са храном, или ако чујете да који жели ма што излишна, тобоже да се утјеше или поткријепе силе; знарге, да је тај брат још занегаен угађањем тнјелу и ие оклпјевајте савјетовати му да се уздржава у јелу и пићу. Пазите на ћелпје; да ли се вјежбају браћа у читању корисннх за душу књига, да лн се Богу моле, да ли се баве рукодјелнјем. Ако опазпте код кога небрежљивост, лијеност, лакомпсленосг: знајте, да се је брат одао сјећању вигае па мирски живот, него на размншл.ање о светим иночким објетпма. Пазите иа вршене послуганости, да ли брижљиво и радо извршују оно, гато им је наложено: овдје ће ге дознатп за ступањ л.убави п ревности. Што је строжији иадзор, тим је већа пажња према својим дужностнма, тим је мање опасности за наругаење објета, тнм има вигае иаде, да ће се нспуннтп. На протпв, гата опажамо ондје, гдје је падзор слаб? Тамо се грјегаие склоиости развијају слободно, напуштање дужности бнва без икакве бојазни, самовоља п ра-