Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 77

зузданост ради, а да не бива кажњена. Да ли Ке се у таковој обитељи сачувати за дуго ред и побожност ? Не ће ли браћа навући на себе иријекора? Не ће ли ослабити л.убак према побожннм доброчинителлЈма п поштовање ирема обитељима од стране ревпосних поклоника? 0, да сачува Господ сваку обитељ од такве несреће! Кад је у броју дванаесгорице изабраннх ученика Хрнстовпх бно предатељ, испуњен користољубљем, то није ни мало чудо, ако се и међу подвижницима на!ју сл/иоимкци, срекролбкци, вмичаки, горди, \8лиии,и, иекллгодарни, иелкжокии, иепри,инрит{лни, клекетници, нскоздержницк!, некротцм, ндглн, мл11К1ш,ЕМИ, слдстол^окцк!, маче, нежели кого= л^окцк!, ил »8|| ј У и окрдзх кллгочјспа , силк| же нч1' Жке'ргшжсА (2. Тим. 3. 2—5). Шта ће учинити пастојатељ с таквим иноцима, кад ии силна убјеђења, ин строги укори не могу да их упуте, да стншаеају страсти и да се моле? IIе нлкаже'тсА слоке'ск1 ракх жесток г к, 2Гмце ко и оуразВлгКетх ме послбшаетх (Прич. 29. 19). Карање је неопходно, а недајесамо ради утјехе: виљдива казна, ако и не пресијече гријеха у корјену 1&егову, али у најгорем случају може зауставити његово даљне дјеловање; с друге стране користоносно дјелује на оне, у чијим се душама рађа грпјех. Како и чиме да се казне ? Премудри учи: рдз1>\ин"к разВл^каи д ^шн стддЈ ткоего (Прич. 27. 23.). То значи, да смо ми дужии не само познати словесно стадо, него н њихова унутрашња својства познавати, а то за то, да се зна, кога и чему да се учи н уиућује, кога у чему треба пооштрнти и ободрити, кога опоменутп, изобличити, казнити. Шки»же естк , говори иремудри, неподокндА лица лмцЈлгл, аш,е нмже сердца челок^кижх. (Прнтч. 27. 19.) (Сврк

Рледати иеморална дјела и истраживати их, бнло би штетно; употребљавати једне и исте мјере код исправљања, било би непаметно. Једни заводе, други се заводе; једии су груби и неискрени, други су осјетљиви и савјестни; размисли, није лн боље исирављати једне опомепом, радом, лишењем; и једну и другу мјеру употребљуј без гњева и раздражења, с љубављу и кротости, по ријечима св. Апостола: кк| д^окти исмраклАИте такока'го д'\о,и'л кро» тости (Гал. С. 1.). Не 1 ледај равнодушно па превелпку ревност младића кпобожностп; они требају иаставе и руководства, — на сталност старјих у правплима побожности; оии тррбају убјеђења и разјашњења, -— на пскуство сгараца у њиховим духовним подвизима; они требају савјета и поткрепљења. Не догађа лн се, да старци постају младићнма, бавећи се пословима младићскпм; и не догађа ли се, да се старији колебају у сумњи и уклањају од пута истине? Да се може судити о предности једних према другнма н даватп свакоме што иде, треба судити не толико сиољашњим дјелима колико по унутраппвем дјеловању ума, срца и чувства. Впдпш ли, домостроЈитељу Божији, како велики надзор над браћом припада теби, какву пажњу, бригу, сталност, ностојанство и кротост тражи се од тебе ? Не малакши у дјелу спасоносном, већ га испуњавај с љубављу и трпљпвошћу; не гледај на лица, јер и праведник пада, него пази на све п свуда. Ако виднш кога, да иде путем Христовпм, — прати га с мнром и радошћу у Господу; а ако опазиш, да којн иде својим мислима и жељама по свјетским раскршћима, задржавај га страхом Божијпм п судом Хрнстовим. хе се).