Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Христијанст! (Свр! До појаве Хрпстијанстна зашшање сопстјјсшш рукала код виших сталежа, било је за понижеше — стид тт срам, јер сс знало, да постојс дније категорије л.удп: „ аришократија " и „делижратија," илп изражанајући се српски „ ђембели " и „робови" . Са Христијапством и то је пало. Сам „ Владпка твари" изабрао је иа земљи уипжено стап.е и зватве иростога дрводје. 1,е; а Апостолп били су .т.уди богодухиовеип, па се тако^ер нијесу стидттли ручиот\а рада. К спротињи, слабнма и бједнима у оититс, древпп иехристијанскн свијет односио се је такођер ништа боље. Оии су билтт нли са свпм презирани илп се на твпх тшје нн обраћала пажња. Чак мудртт Платоп савјетује, да болие не треба хранпти, поптто су пећ блпзу к г]>обу и пп од какве користи иијесу кппте по друпттво. Дјела дакле милоср^а, љубавп и самоирегоријевањо, — постало је принцпиом тек у Хрпспгјанству. Домови за старе и пзисмогле обојег пола, болиице, домови гостопрпмства и друге хуманнтарпе устаттопе, — иродјЈкат су само Христијансахва, због чега су се чак и иехристијапн моралп чудитп — узвпкујући: „та ти Галилејани, ти Христјани, хране не само своје но и наше". Но свјетлоет Евангелска — кагсо свједоче скрижали псторије — гтроникла је ио само друттвено-социјалтге одпоптаје, всћ и државптт живот. Премда се је Христос јагио па зем.т.и не као полптичар п уп]>авитељ овога свпјета, јер је одмах, т тпм је сгуппо на проповпјед, одбацпо безусловпо сва полпгпчка подол])С1т,а од себс, казавшп: „Цдрстко /исг не от-а <ијра сн'с", тталажућп цару царев >, а Богу 13о-

о п нрогрес. :так.) жпје, — нпак, Хрпстијапство је препородпло, или бол.е да се изразим, родило тако исто и државни живот. Оно види и у г ш да држава нпј з .т.удска измшпл.отина, већ божанствени поредак и хармонија. У лпцу управпте.ва и власника, који су иостављени, да пагра^ују свакога ио дјелима н заслузи — впди не грчко-римске диктаторе и мучител.е народне, већ слуге Божије. Оно не проновиједа нити прппттсује каква државна устројства, али се развија у свима државама, како монархпјеким, тако у најслободнијим републиканским тт неограниченнм формама владавпне. Даје слободу свнма угтравама ттодједнако; стара се да их својим духом просвпјети п ожпвп. Властима еавјетује, да управљају опако, како прпличтт слугама Божјим; па срећу н благо народа, иезаборављајућп па свога врховиога Судију, иред којим ће па стратпном суду давати извјештај и рачун од својих радова на земљи. Савјетује потчињешша да се властима повитвавају и за њих се Богу моле ради самога Господа (I. Петр. II. 18, 18.). Хрпстпјапство значп п у том-иоглсду представља свиЈетли коишраст иенормално-констпшуисапим д])жавним уре^еп.пма свгтју древппх до хрпстпјапских народа, у којима пије бттло саобразностп међу прннцппом „ ираво " н прппцппом „дужноет и , као птто се то тражи и мора тражпти у сваком државном, нормалио уређеном усгројству по идеји ирава. Внгпе пуноправне касте нлп сталежи до Христнјапства с правом п безусловпо корпстпли су сослобсфешем од свију дужиости и тешкпх државнпх обавеза и терета, а без правви сталежн, ниже касте,