Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧБИК

Стр. 79

подносиле су сав потребни кулук и све државне терете. С појавом Христијанства нестало је такво игпорирање права н личности у смиелу привилегованих каста или сталежа; нестале су: нашљедна ајлтстократија п демократија древне грчкоримске империје; нестало је безусловно пуноиравпих патриција и политнчки угњетених плебеја; нестало јо и феудализма, у смислу средњекјековном, по коме внши сталежи, захвативши у своје руке сву власт и сну зем.л/у, говораху нигита мање већ, да су само они рођеии ради власти и богаства, а други — да су рођони ради робства и снромаштипе, — све те аномалије велим с Христијанством нестале су, јер је опо објавило једнакост и равноправност у погледу права и дужности појединнх личности. Истина, просвјета и култура још нијесу достигли степен Еванђељског савршеиства, алп се припципи Христијанства из дана у дан све впше п више шире, ступајућп у примјепу жпвота како културних, тако и некултурних народа т. ј. просвјета и цпвплпзација — култура човјечанства пде и приближава се ка Евапгелском савршенству на коме и тежи Христијанство. Побједа Хрнстијанства без сумше оснгурана је над цпјелим сзијетом и гдје год .људства буде, јер је оно једпно — истпнита и најсавршенпја религпја, која одговара свестраним интересима човјечанства у погледу културе и напретка. За доказ тога довољпо је напоменутн само то: да је Хрнстијанство данас центар н господар Европе, члнећи чудеса, а кад буде овладало цијелим свијетом п култура достигла буде степен Еваиђељскога савршенства, тада ће и зем.ља битн рај н нестаће мача и џелата. На завршетку да прнмјетимо још и ово. 1Пто се тиче мнимо — рацнонали-

стичкпх миш.вења Хегеља и др., по којнма је Хрпстијанство обичиа појава н несавршеннја форма фплософије: да ће морати прпјећп т. ј. иретопитп се у философију; да је одживјело свој вијек и т. д. вријеме нам не допушта да се и овдје упуштамо са трактацијом око тих поједииих мишљења, но ипак не моремо за то ни ућутати. Одговорићемо и то у кратко само ово: не само да Христпјанство није ни савршенија нити не савршепија — никаква форма философије и да не може пријећи пи у какву доктрину, него напротив, оио ће дочекати то вријеме, кад ће све доктрипе пзумријети, које су мислиле и које мисле да га проживе, јер све философслсе системе колпко их је год било и колико дапас постоје ннштавне су, кад се само упореде са Еванђе.љем. 0 томе нас увјерава како историја гра^анска, тако и псторија философије. Мн видимо како се наука н цивплизација непрестаио шири и Христијаиство неоиада. Шта значи то ? •\>а што са развитком пауке и цпвилизације неопада Христијанство нли ие про^е у философију, кад је оно пижи ступањ фнлософпје — као шго то вели Хеге.п ? Пије лп то једап доказ впше, да Христијанство нити је каква форма философије, нити да ће кад-год моћи да прпје^е у философпју. Исторпја пам свједочи како баш из броја ауторитетних философа, бивају великн поборпнцп Хрнстијапства. Одпосно пак другога тврђења, да је Христијапство отживало свој впјек и заостало за временом, ва.ва прнмјетити обратно, т. ј. ипје Христпјанство заостало за временом, него јејош у вјечности пред временом, к коме баш и тежи вријеме, а ие Христпјаиство времену. Брло су дакле заслијепљени и смјешнн они, који тако мисле о Христпјанству, јер факга све иначе говоре. Од половине ХУП1. в. па амо по-