Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 104

Св. 3

61. «Лако може бити да ћемо ми дослије смрти постати нешто! Зна ли гусеница, да ће леитиром постати. 62. — — Ослони се на Бога; нећеш се никад кајати. Т7 г , , Ј Ч.есшерфилд. 63. На овом свијету ми смо укућани Божији; добра дјела наша, -— јесу јединита кирија, коју Он од нас изискује. Адисон. 64. Основаније свију добродјетељи састоји се у разумном Богопознанству, Богопочитанију и Богољубију; ко Бога разумно љуби и почитује, не само што не може зао бити, но мора по свом могућству добар бити. Ј Ј 1 Флегиијвр. 65. ГГросвјета кад достигне до Јеванђелског савршенства, нестаће џелата на свијету. Голдшмит. 66. Смрт не свршује све, пначе зли људи добро би пролазили. Сокраш. 67' Све философске књиге, нек имају какво му било заглавије, ма и опет мале су према Евангелију. ж р усо 68. Само права философија може показати човјеку величанство и светост религше. 1 Ј пекон. 69. Ја се бојим Бога, па послије Бога само онога, — који се њега не боји. Јунг. 70. Народ без религије, то је галија без корманоша. Цицерон. 71. Философ материјалиста не би се усудио рећи Рафаелу: твоје контрафе нијесу ништа друго већ само зејтин и бојадисана земл.а, случајем састављена и рамјештева; а то смије рећи Творцу. Еатон.

72. Рече Бог разуму човјечијем, као океану „ти ћеш само довде доћи". Катон. 73. Ја сам мислио, да човјек и без религије може бити добродјетељап; но вријеме и искуство доказали су ми, да сам био у заблуди. Ж. Русо. 74. Немогућност опровргнутп биће Божије, јавпо свједочи његово суштествовање. Паскал. 75. Философ материјалиста о души овако расуђава: мале честице душе саједињене су са честицама материје или вештаства, и дијете ранећи се са онима постаје човјек; дакле, по његовом умствовању, душа се и у брашну налази, и наравно, у једној врећи брашна има веће парче душе него у торби брашна. Оксенгитирпа. 76. Једно зрно философије располаже човјека к' невјерју; много философнје обраћа га к' религији. Фенелон. 77. Речено је једаред за свагда: Човјек без релнгије неможе бити добар и поштен. ,, Т . ™ п /К. /К. 1'усо. 78. Бог је све на свијету саздао оснм зла; оно пзлази из срца зликоваца. Шексиир. 79. Све на свијету осим релнгије и добродјетељи, човјек треба да жртвује за отачаство. ~г Леошлд. 80. Покрај свега овога неизмјернога напретка опет ће бити п остатп широка мјеста нашој светој вјерп п цркви, јер остаје ме^у нама нешто, што је вазда једно те једно: Човјек је смртан; човјек умире; човјек мора умријети. Да, у свима нама и сада послпје толиког напретка на