Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 114

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

менуо), да је иста препрата касније подигнута, дакле год. 1609., онда, кад је (како ће се касније виђети) израђеиа ова слика св. Богородице. 6. У оквијер оваковог описа долазп још и озиака опће величине цркве и њенијех појединих сразмјера; но о томе нема ннкакова спомена у публикацијама спом. госп. старинара, па ћу зато овђе привести само оно, што је прибиљежено у дотич, опису у ,,Источнику". Према ономе опису, укупна данашња дуљина свб цркве износи свега 17 мет., од чега долази на дуљину препрате 5, на дуљину главне цркве 8%, а олтара 13 у 2 метра; ширина пак цркве износи 9 метара. Црква је дакле озреиска средње величине, а у прво вријеме била је јамачно још и мања, јер је, кад се одузме препрата, која као да је касније призидана, била дугачка само 12, а широка око 9 метара. 7. У истоме манастиру имаде на зидовима неколшсо знаменитијех натписа, које ћу овђе по реду саопћити, онако, како су приведени у споменутим описима; само ћу понеђе текст допунити, односно исправити, и ставнти запете, зарад бољег разумијевања. а) Под оном сликом св. Богородице, што се налази пад улазом у препрату (незнам да ли с поља или изнутра) стоји овај натпис: „■{• Оккршисе С1Н стћ1 н кжсткни ХР Л ' И|Ј стго арх?ереа хска николи, пр<и кроко/ик и сткши ич;рлз,н'к ЗР31, тр8дол»а и настолнЈшк

иг8л1снд 1оакил1а') сккрл г г'мл*к, дркникл \*рн= стофорл, Уосифа ј'ерол4она\а, слк'кстрд ЈЕрол »онд \-а, 1СД1Е 'ПрО/ИОНД^а, ИГНЛТ4 1Ср0Л10НД\Л, СДД/ИДСКУНЛ Уерол^онаха, р8кил»а 1Ерол»онд\л, 01/ иодед 2 ) јерол^онд^д, Дјдкони и стдрци стго л\'кстд сего". Овај натпис постао је год. 1609. 3 ) п значајан је с тога, што показује, да је манастир Озрен подигнут раније од почетка XVII. внјека, јер је тада покриван (правије прекривен) а од чести и сликан. У томе запису нејасно је оно мјесто ђе пшие „прл»", и могло би се нага^ати. да је то „нрн", па да би са онијем: „кроколњ", имало можда значити „прикрокол!" (прекривањем); но с друге стране могло би се мислити и то, да је онај „прл! " можда скраћен израз за ријеч „припрдтол»к или пдпертолњ", па да је год. 1609. озренска црква била прошпрена новим пригратком, који је такође тада и живописап, а уједно можда поправљени и поједини ликови у главној цркви, који су били оштећ-ени временом, или душмапском руком, чиме би уједно био разјашњен и онај пасус: „и сти/ид окрдз/и^к". Према свему томе, ја би био слободан претпоставити, да оне ријечи у натпису: „сккршисе .... пр/И кроко/ик и сти/ид окрдзлгк", указују на то: да је године 1609. подигнута и сликана црквена припрата, п покривена сва црква, дочим је (с обзнром на разлике у стилу и пзради), остали храм много прије саграђен. Ту значајну разлику између пре-

') У онијем двама описима вели се, да је у натпиеу име игуманово нечитко. Но пошто се у овренским „нанегирицима" од 1589. и 1592. приводи игуман 1одки,ић (Годишњица II. 251.) то сам овијем имепом попунио ону правнину, држећи, да је год. 1609., дакле на 17 год. послије другог панегирика, онај игуман Јоаким био још у зкивоту. У Источнику од 1890. стр. 74. приводи г. X. П. на томе М1есту одломак: п ' Гшку . .пак је тиме ова моја допуна сасвим основана.

2 ) То је онај „Тимотије глухи", што је писао оне панегирике. (Годишн.ида II. стр. 257.)

8 ) Госп. Страт. погрјешно је превео год. ЗР31 (7117.) у год. 1662., пошто по прерачунавању ивађе год. 1609.